Sveti Antonije Veliki: Pouke o svetom životu (3)

21. Istraži i ispitaj, pa ćeš ustanoviti da načalnici i vlastitelji imaju vlast samo nad telom, ali ne i nad dušom. To uvek imaj u vidu. Stoga se njima ne treba pokoravati ukoliko naređuju da se učini ubistvo ili neko drugo bezakonje i nepravda na štetu duše, pa makar zbog toga i mučili telo. Jer, Bog je dušu stvorio slobodnom i samovlasnom da čini dobro ili zlo.

22. Slovesna duša se trudi da se oslobodi raspuštenosti, nadmenosti, hvalisavosti, prevare, zavisti, grabljivosti i sličnog. To su dela demona i lukavog [čovekovog] proizvoljenja. Uz uporan trud i staranje čovek to može postići, izbegavajući želju koja ga vuče ka grešnim uživanjima.

23. Oni koji žive sa malim i skromnim podvigom, niti zapadaju u opasnosti niti imaju potrebe za čuvarem. U svemu pobeđujući svoju želju, oni lako pronalaze put ka Bogu.

24. Slovesnim ljudima nije potrebno da slušaju mnogobrojne razgovore, već samo korisne, koji vode [poznanju] volje Božije. Tako ljudi ponovo dospevaju u život i u večnu svetlost.

25. Oni koji teže ka vrlinskom i bogoljubivom životu treba da se oslobode gordosti, kao i svake prazne i lažne slave, i da se trude oko ispravke svog načina življenja i mišljenja. Jer, bogoljubivi i nepokolebivi um jeste uspon i put ka Bogu.

26. Nema koristi od izučavanja nauka, ukoliko izostaje dolično i bogougodno delanje duše. Uzrok sviju zala jeste prelest, obmana, i nepoznavanje Boga.

27. Istraživanje najboljeg života i staranje za dušu ljude čini blagim i bogoljubivim. Onaj ko traži Boga, naći će ga, u svemu pobeđujući pohotu i ne odustajući od molitve. Takav čovek se ne boji demona.

28. Oni koji se zavaravaju ovozemaljskim nadama, a do detalja znaju sve što treba činiti da bi se živelo najboljim životom, prolaze kao oni koji poseduju lekove i lekarske instrumente, ali niti umeju da se njima posluže, niti im je do toga stalo. Prema tome, kad je reč o gresima koje smo učinili, nikada nemojmo bacati krivicu na prirodu ili na nekoga drugoga, već jedino na sebe. Jer, duša koja hoće da lenstvuje, ne može ostati nepobeđena.

29. Onome ko ne ume da razlikuje šta je dobro, a šta zlo, ne dolikuje da sudi o tome ko je dobar, a ko rđav. Dobar čovek je onaj ko poznaje Boga. A ko nije dobar, ništa ne zna, niti će ga ikada [Bog] poznati. Način da se dođe do bogopoznanja jeste dobro.

30. Dobri i bogoljubivi muževi kore ljude za zlo samo kada su prisutni – u lice. Oni ne ogovaraju odsutne, niti to dozvoljavaju onima koji od toga ne prezaju.

Izvor: Dobrotoljublje