Patrijarh Porfirije u pravoslavnoj gimnaziji u Zagrebu
26/02/2021
Patrijarh: ”Računajte na nas, tu smo sa vama”  
27/02/2021
Patrijarh Porfirije u pravoslavnoj gimnaziji u Zagrebu
26/02/2021
Patrijarh: ”Računajte na nas, tu smo sa vama”  
27/02/2021

Smrt – jedino neprirodno
u našem postojanju

Patrijarh Porfirije služio je u Zagrebu opijelo Milivoju Srbljanu, dugogodišnjem važnom članu Hora Sabornog hrama Preobraženja Gospodnjeg.

 

Njegova Svetost Patrijarh srpski gospodin Porfirije, 26. februara 2021. godine, služio je na zagrebačkom groblju Mirogoj opijelo novoprestavljenom sluzi Božjem Milivoju Srbljanu. 

Pokojni Milivoj, koji je, nakon duže i teške bolesti, usnuo u Gospodu u utorak, 23. februara, bio je, tokom više od trideset godina, jedan od najaktivnijih članova Hora hrama Preobraženja Gospodnjeg u Zagrebu. Uz Milivoja, okosnicu hora svih tih godina, činilo je i njegovo troje djece: Snježana, Aleksandar i Ivana. Najstarija kćer Ivana Srbljan, solistkinja riječke opere, dugogodišnji je dirigent ovog pjevačkog društva sa tradicijom dužom od 140 godina. 

 

Opijelo Milivoju Srbljanu

 

Patrijarh se po završenom opijelu obratio ožalošćenom skupu i govorio o tajni smrti, ali i o svom ličnom poznanstvu sa Milivojem Srbljanom i njegovom velikom doprinosu bogoslužbenom životu zagrebačke pravoslavne zajednice. ”Danas nas je sabrao novopredstavljeni sluga Božji i brat naš Milivoj. Sabrali smo se da zatražimo oproštaj od njega, ali i mi njemu da oprostimo. Postoje mnogi događaji u životu svakog od nas koji se mogu desiti, ali koji i nisu morali da se dogode. Postoji, međutim, jedan događaj, ili, ako hoćete, jedan neprijatelj, kojem niko ne može izbeći. Pred tim događajem ne važe ono što mi često po navici govorimo rečima: ”Hvala Bogu, živeo je dugo. Njegov život bio je plodan, ispunjen radom i uspesima, te sada može mirno da ode sa ovoga sveta”, kazao je.  

 

Njegova svetost na opijelu Milivoju Srbljanu

 

Patrijarh je sozercavajući tajnu smrti ukazao na to da je psihološko samozavaravanje kada kažemo da je neko otišao ”preko reda”, da nije umro prirodnom smrću. ”Kao da je smrt prirodna, bilo kome da se desi i bilo kada. Znamo, očima jevanđelja, da jedino neprirodno u našem postojanju je umiranje. Znamo da ni iz čega stvoren čovek, prizvan iz nebića u biće, nije stvoren za ništavilo. Jer, ako bi tako bilo, onda bi čovek koji se rodio bio samo putnik koji putuje iz besmisla kroz besmisao ka konačnom besmislu. Najveći besmisao smrti se ogleda u odnosima ljudi koji se međusobno vole. Znamo da je ljubav smisao našeg postojanja. Ja postojim zato što postoji neko koga volim, i taj neko postoji zato što ga ja volim. Zatvoren u sebe, bez drugoga, potpuni samac, čovek već ovde i sada predokuša tajnu pakla”. 

 

Sa probe Hora, decembar 2018. godine

 

Njegova svetost je govorio i o svom ličnom poznanstvu sa pokojnim Milivojem i rekao da je ”Milivoj jedan od ljudi koje sam prve sreo i upoznao u Zagrebu. Moje duboko uverenje je da je imao veru u smisao. Milivoje je verovao u smisao bez obzira na to što mu, kao ni mnogim drugim ljudima, nije sve išlo od ruke. I onda kada je bilo izazova, iskušenja i teškoća, onda kada je bilo uspeha i napredovanja, čvrsto je stajao obema nogama na zemlji i jednako imao veru u smisao svega onoga što se dešava njemu i u njegovom životu. Imao je pre svega veru u živoga Boga. Tom verom on je prožimao svaku svoju reč, misao i pokrete, a i onda kada oni ne bi bili u skladu sa tom verom, imao je snage da prizna promašaj, da u duhu jevanđelja zatraži oproštaj od Boga i da se kaje. To da je njegov život bio prožet verom svedoči činjenica da je čitava njegova porodica uzela aktivnu ulogu u hramu i službi Božjoj. On, kao i njegova deca, pevali su u crkvenom horu. Bez njih naš hor ne bi postojao onakvim kakvim ga znamo. Ne bi molitva, pretočena u pesmu, zaista bila molitva, u ime svih koji su se sabirali u hramu Božjem”.

”Milivoj se danas raduje susretu sa Onim u koga je verovao i znao da je On krajnja meta i cilj njegovog života. Ako postoji ikakva trunka tuge u njemu danas, onda je to samo tuga zbog nas koji smo ostali iza njega i koji tugujemo. Zato, nošeni njegovom verom, ljubavlju, postojanošću u onome što on jeste, molimo se da mu Gospod podari Carstvo nebesko i da mu kaže verni slugo, uđi u dom gospodara svoga”, kazao je Patrijarh.

 

VEČAN MU SPOMEN I CARSTVO NEBESKO!