Рођење Пресвете Богородице

Православни хришћани 21. септембра прослављају празник Рођења Пресвете Богородице. Ово је један од дванаест најпоштованијих празника у православној цркви. Рођење Богородице је први празник у црквеној новој години, која почиње 14. септембра по новом календару (1. септембра по старом календару).

Догађаји којих се Црква молитвено сјећа, на данашњи дан, нису описани на страницама Библије. Међутим, заједничко Предање Цркве, које се такође сматра дијелом Божанског Откривења, говори о рођењу Мајке Господа Исуса Христа. Ако говоримо о писаним изворима, онда се прича о рођењу Пречисте Богородице налази у Протојеванђељу по Јакову, које датира из 2. вијека.

Пресвета Богородица је рођена у Назарету, од побожних родитеља Јоакима и Ане. Јоаким је био из царске породице, Ана – из првосвештеничке. Дуго нису имали дјеце. Њихова безазленост изазвала је осуду међу онима око њих, јер су Јевреји сматрали дјецу благословом Божјим и надали су се, бар преко својих потомака, да ће ући у будуће Месијино Царство.

Једном је праведни Јоаким ушао у јерусалимски храм да принесе жртву, али му првосвештеник то није допустио, истичући бездјетност као знак његове недостојности. Током молитве обома се јавио анђео и рекао им: „Господ је услишио вашу молитву, затруднећете и родићете, а они ће говорити о вашем потомству по цијелом свијету“.

Сазнавши добре вијести, пар је пожурио у сусрет. Овај сусрет на вратима Јерусалима забиљежен је као засебна радња у иконографији. Убрзо је Ана зачела и родила дјевојчицу. Праведни родитељи су се завјетовали да ће дијете посветити Богу, а неколико година касније дали су Марију да служи у јерусалимском храму, гдје је служила до своје пунољетности.

Хришћани су почели да славе празник Рођења Богородице тек у 5. вијеку. Прве помене о њему читамо код цариградског патријарха Прокла (439-446) и у требнику (богослужбена књига) папе Геласија (492-426). О празнику пишу и свети Јован Златоусти, Епифан и блажени Августин. А у Палестини постоји предање да је света равноапостолна царица Јелена саградила храм у Јерусалиму у част Рођења Пресвете Богородице. У VI. вијеку преподобни Роман Слаткопјевац написао је кондак за Рођење Богородице, али његов текст није сачуван до данас. Најстарије празнично појање је тропар «Рождество Твоје, Богородице Дјево». Највјероватније је састављен од V до VII вијека. Осим тога, у савремену службу празника улазе, на примјер, химне светог Андреја Критског (VII вијек), преподобног Јована Дамаскина VIII вијек), цариградског патријарха Германа (VIII вијек).

извор: vjeronauka.net