Прослављено Преображење Господње у Загребу – слава Саборног храма

Свету Архијерејску литургију у Загребу, у уторак, 6/19. августа, на празник Преображења Господњег – славу Саборног храма, служили су Његово Високопреосвештенство Митрополит крушевачки Давид и Његово Преосвештенство Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички Кирило, са свештенством загребачко-љубљанске и крушевачке митрополије. Богослужбено благољепије употпуњено је анђеоским појањем хора храма Преображења Господњег, под руководством Олене Циглењак.

На Светој Литургији Епископ Кирило одликовао је свештеника Зорана Радића, секретара Епархије, протојерејским чином.

Митрополит Давид је у бесједи изговореној након прочитаног Јеванђеља нагласио да је Преображење Господње врхунац откривења Божје славе и позив човјеку да и сам постане причасник те свјетлости. Подсјећајући на јеванђеоско казивање, рекао је да Христос узима Петра, Јакова и Јована, „који у себи оличавају три највеће врлине – веру, наду и љубав – и води их на гору високу да би им открио нетварну светлост Својега Божанства“.

Говорећи о Петровој жељи да продужи виђење Тавор­ске славе, нагласио је:

“Петар, по свему први, хитар као муња, покушава да продужи овај догађај и да га учини што трајнијим, па каже: ‘Господе, добро нам је овде бити’. Но Христос није допустио да се слава Божја затвори у три сјенице, три колибе, три станишта, већ је подигао једну свеобухватну сјеницу – Цркву. Управо у Цркви обитава Таворска светлост и у њој се и ми преображавамо.“

Додао је и да иста свјетлост која је апостоле оборила ничице дјелује и данас, али као снага нашега спасења: “Без да нас озледи, да нас спржи, па и да нас врати у небиће, јер је то та сила којом је Он и све из небића увео у постојање.“

Говорећи о смислу самог празника, Митрополит Давид је нагласио да је тема Преображења кроз вјекове привлачила хришћане, јер они својим животом свједоче да је ријеч о стварности, а не симболу: „У преображају човек се враћа старој слави, бива подмлађени Адам, одевен у свјетлост, који се њоме храни и постоји као светлосно биће. Али овде се не ради само о повратку старој слави, него о остварењу обећања Божјих – да ћемо се преобразити до те мере да ће сви догађаји Христовог живота постати наши догађаји: Преображења, Васкрсења, Вазнесења.”

На крају је Митрополит истакао да циљ хришћанског живота јесте управо преображење човјека у Христу: „Обновљени, обожени и запечаћени благодаћу Духа Светога, постајемо грађани Царства Божјега. Нека би нас Господ удостојио те славе и нека би над нама се надносио глас Бога Оца да смо ми синови његови и да свет њега треба да послуша.”

Након завршетка Свете литургије, благословени су плодови винограда и славски дарови.

У знак благодарности и братске љубави у Христу, Епископ Кирило даровао је икону светог исповедника Доситеја Његовом Високопреосвештенству Митрополиту Давиду, а другу икону уручио је старјешини храма, протојереју-ставрофору Душки Спасојевићу, у име свештенства и братства Саборног храма.

Епископ Кирило је, у благодарственом обраћању Митрополиту Давиду, по завршетку богослужења, подсјетио да је празник Преображења одговор на питање апостола: „А шта ће бити нама?“ – јер Христос открива да је коначно назначење праведника да „засијају као сунце у Царству Оца својега небескога“.

Нагласио је да је процес преображења дуг и да га Црква усавршава вјековима, те да је потребно „стрпљиво корачати и зрно по зрно градити духовни хљеб“. Посебно је указао на важност „преображења ума“ у времену када многи свој ум испуњавају небитним садржајима, истакавши да је „ум потребно закључати у ријеч Божију, како су чинили свети оци“.

Митрополит Давид је, примајући дар, изразио дубоку благодарност и казао: „Благодарим од свег срца и свим својим бићем, вашем и нашем добром пастиру, владици Кирилу, и његовој браћи саслужитељима који на овоме мјесту врше пастирско богоугодно дјело – најприје срцем, љубављу и топлином која се осјећа на сваком кораку. А уз учешће свих вас, браћо и сестре, који сте упућени у духовне ствари, јасно се осјећа ваше чланство у Цркви и ваше богољубље. Нека тако и наставимо, на сваком мјесту владавине Господње.“

Митрополит је подсјетио да се Бог не јавља у вихору, огњу и бурним силама, већ „у тихом повјетарцу – тамо гдје су пост, смирење и борба за очишћење ума, односно смирење цјелокупног бића“, и додао: „Данашњи празник обухвата све те теме и зато је јединствен. Ми бисмо вам пожељели и друге храмове у Епископији, да бисмо се на сваком мјесту владавине Господње радовали и веселили. Јер увијек једни другима дугујемо љубав – она је свеза савршенства. А нама није стало само до савршенства, него знамо да не можемо ни ући у Царство Божије ако се нисмо свестрано потрудили. Владико, хвала на незаборавном гостопримству – и желимо вам многа, многа љета.“

Потом је за све приређено празнично послужење, на ком је настављено заједничко прослављање храмовне славе, у радости и благодарењу Богу.

М.Ђ.