Preobraženje nije ideja,
nego događaj

U sredu 6/19. avgusta, u Zagrebu je liturgijski proslavljen praznik Preobraženja Gospodnjeg i slava Katedralnog hrama.

U zagrebačkoj crkvi na Cvjetnom trgu, staroj preko 150 godina, ove godine je slava proslavljena pod skelama. One su postavljene nakon što su svodovi hrama teško oštećeni u martovskom zemljotresu. Uprkos tome što se ove godine Preobraženje proslavlja u radni dan,  u hramu se na dan slave okupilo mnoštvo naroda.

Svetu liturgiju služio je Njegovo visokopreosveštenstvo Mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije, sa sveštenstvom Saborne crkve, i koparskim parohom, prečasnim jerejem Dejanom Mandićem.

U besedi izgovorenoj po pročitanoj jevanđelskoj perikopi, Mitropolit je naglasio da smo se okupili radi proslave konkretnog istorijskog događaja: Danas slavimo događaj Preobraženja Hristovog. Ne neku ideju, već činjenicu da je sam Gospod preobrazio Sebe pred učenicima svojim na Tavorskoj gori.

Govoreći o Gospodu i Njegovom spasiteljskom delovanju, rekao je da se Hristos poistovetio sa svim našim bezizlazima, sa svakom našom tamom, sa svakim našim problemom i svakom mukom. Budući Bog, uzeo je na Sebe obličje sluge i postao čovek. Time je pokazao snishodeću ljubav, krajnje smirenje, raspinjući Sebe i umirući na Krstu radi nas i radi našega spasenja.

Preobrazivši se na Tavorskoj gori, i povevši sa Sobom trojicu učenika: Petra, Jakova i Jovana, Gospod je hteo da ohrabri Svoje učenike, jer Preobraženju je ubrzo usledilo stradanje i smrt na Krstu.

Preobraženje se, pored istorijskog događaja kom su svedočili apostoli, događa i u životu svakog čoveka: Gospod se neprestano preobražava pred nama. Svako od nas je imao priliku da bar jedanput u životu doživi opipljivim prisustvo Božije.

Svojim preobraženjem Gospod je nas pozvao da neprestano i dinamički preobražavamo sopstveni lik, koji je pogružen u tamu i u greh. Do toga se dolazi ispunjavanjem volje Božije i življenjem po zaposvestima Njegovim. Božije zapovesti, prema vladikinim rečima, nisu ništa drugo nego ljubav, i to ljubav prema Bogu i drugom čoveku.

Kako je moguće videti svetlost Božiju, videti živoga Boga, a osuđivati bližnjeg, upitao je Mitropolit i nastavio: Kako je moguće gledati u lice Božije, a odbacivati drugog čoveka. Mrzeti ga, zavideti mu? Ako je naša duša ispunjena mržnjom, isključivošću, odbacivanjem, onda, itekako postoji ogromna tamna pregrada između nas i Boga. Onda naše oko, budući pomračeno, ne može da vidi svetlost Božiju.

Međutim, ako ispunjavamo zapovest Božiju i trudimo se da tu pregradu rušimo, ako čistimo svoje duhovno oko, onda ćemo biti neprestano usmereni na svoj prototip, na model po kojem smo stvoreni, a to je Gospod. Tada ćemo neprestano gledati u Njega kao Svetlost koja je svetlija od sunca i u odeću Njegovu koja je belja od snega. Ne samo da ćemo gledati tu svetlost, već ćemo se kupati u njoj. Onda će naš život biti neprestano preobražavanje.

Pre otpusta Liturgije, tradicionalno je blagosloveno grožđe, koje su verni poneli svojim domovima.