После прочитаног јеванђелског одломка о немилосрдном слуги (Мт. 23-35), Митрополит Порфирије тумачио је ову перикопу.
Јеванђеље је реч Божија која је упућена свакоме од нас појединачно. Она нам говори оно што је у складу са нашим назначењем. Сваки пут када поступамо супротно речи Јеванђеља ми поступамо супротно себи.
Упозорио је да Јеванђеље не треба користити да бисмо себе њим преузносили и уз помоћ њега друге процењивали и осуђивали.
Као и слуга из прочитаног Јеванђеља, и ми заборављамо доброчинства других која су нам учињена, па смо према другима ми сами често немилосрдни. Друге смо уоквирили у слике замишљених својих захтева и очекујемо да буду беспрекорни праведници.
Митрополит је назвао злим примењивање Божије речи само на друге. Наши животи су несрећни и празни, а ми фрустрирани, када смо немилосрдни, охоли и арогантни према другима. Као плод таквог понашања јавља се дубоки немир у нашим животима, који је тешко обуздати.
Потребно је очистити свој духовни вид од сваке врсте помрачења. Највећи мрак су себичност, егоизам, славољубље, као и помисао да смо важнији од других. Насупрот овоме, Јеванђеље нас позива на самоодрицање и на послушање. Ово последње, према његовим речима, пројављује се онда када чинимо нешто што није у складу са нашом логиком, када распињемо своју сопствену логику.
Митрополит је позвао учеснике црквеног сабрања да непрестано раде на променама на себи: Потребно је да изнутра дајемо простор благодати Божијој да најпре дејствује у нама, а онда ће дејствовати и из нас, око нас.