Predgovor Mitropolita Porfirija
ruskoj knjizi „Svete srpske žene“

U izdanju izdavačke kuće Pskovopečerskog manastira Uspenja Presvete Bogorodice „Voljni stranik“ objavljena je knjiga koja govori o svetim ženama Srpske Crkve, čiji se spomen poštuje u ruskoj crkvenoj tradiciji. Knjiga „Svete srpske žene“ je zbornik u kojem su prikazana najpotpunija žitija divnih podvižnica, u čijim podvizima se ogledaju iskrena vera, pobožnost, ljubav, primer molitve i brige o bližnjima. Upravo su one vaspitavale buduće podvižnike, hristoljubive vladare i podvižnike za veru.

Ova knjiga predstavalja dugo očekivani poklon hrišćankama koje nose imena u čast srpskih svetih žena, kao i svima onima koji se zanimaju za srpsku istoriju i kulturu. Autor zbornika je stručnjak za istoriju Srpske Crkve jeromonah Ignjatije (Šestakov), sabrat Sretenjskog manastira u Moskvi.

U knjizi se navodi kraći rečnik manastira i hramova koji se pominju u žitijima svetih žena. A mnogobrojne fotografije će pomoći u tome da se već kroz čitanje započne hodočašće radi obilaska srpskih svetinja.

***

U svom predgovoru knjizi Mitropolit zagrebački i ljubljanski Porfirije piše:

„Drago nam je da vidimo da i danas, kao što je to bilo u toku vekova, u Ruskoj Crkvi i narodu žive posebno poštovanje i ljubav prema srpskim svetiteljima. Oni su toliko duboko ušli u rusku crkvenu tradiciju, da su za vas postali svoji – rođeni i bliski.

I u tome nema ništa čudno. Upravo tako, kroz svetitelje, ispoljava se ljubav Tvorca prema celom ljudskom rodu u kojem se u Hristu brišu nacionalne, kulturne, državne i vremenske granice. Svetitelji su uvek s nama i uvek nas ujedinjuju, čine nas jednom porodicom. Upravo to je ona živa i neprekidna veza između naša dva bratska naroda i između Crkava o kojoj tako često govorimo.

Svete žene srpskog roda svima nama daju primer pravih podvižnica, koje nisu na rečima, već na delu ovaplotile ideale hrišćanskih majki, žena, sestara, kćerki, monahinja i služiteljki Crkve Božje. One predstavljaju divan simbol ljubavi, vernosti i iskrene nepokolebljive vere, svega onoga što je toliko neophodno i savremenim hrišćanima. Iz njihovih primera crpimo snagu, spasavamo se molitvama koje im upućujemo.

Sasvim nedavno, 2019. godine, obeležili smo 800 godina autokefalnosti Srpske Pravoslavne Crkve. Ovaj datum predstavlja ozbiljnu granicu u viševekovnoj istoriji našeg naroda, svetosavskog naroda, naroda Hrista i Njegove Crkve. Srpski narod je u toku ovih vekova doživeo mnogo iskušenja i ako imamo čime da se ponosimo, to su pre svega naši svetitelji. Oni su najveće bogatstvo našeg naroda. Oni su nasleđe koje nepodeljeno poseduju sve generacije Srba i koje su spremni da podele s celim svetom.

Zanimljivo je da su se neki od ovih svetitelja za života obraćali istovernom ruskom narodu. Tako je mati Angelina, koju vatreno volimo, održavala odnose s moskovskim velikim knezom Vasilijem III, kojem se obraćala za pomoć početkom XVI veka i kojeg je molila da uzme pod pokroviteljstvo manastire na Svetoj Gori, što se i desilo.

Možda nije ni slučajno što ime u čast upravo ove svetiteljke danas na krštenju dobija tako mnogo ruskih hrišćanki.

Govoreći o upoznavanju života i podviga naših svetiteljki želeo bih da istaknem da što više znamo jedni o drugima, tim će jača biti ljubav među nama, tim će čvršća i nepokolebivija biti naša vera.

Nadam se da će ova mala knjiga o srpskim svetim ženama poslužiti za još veće jačanje jedinstva naših naroda i Crkava, naše saborne propovedi jevanđeljske pravde i istine.

Upravo tome su ove svete podvižnice posvetile sav svoj život, i upravo na to nas Gospod priziva.“

***

U knjizi su prikupljeni životopisi onih svetih podvižnica koje su proslavljene na nivou cele Crkve. Većina njih postoji i u ruskom crkvenom kalendaru.

Kao ilustracije upotrebljene su fotografije iz ličnog arhiva autora, kao i ikona čiji je autor ikonopisac Jelena Hinić.

Izvor: Pravoslavie.ru