Поклоничко путовање у манастир Гомионицу

”Излет за памћење, јер најлакше се памте једноставне ствари, обичност лишена гламура”, рекао је о поклоничком путовању један од Бјеловарчана 

Поклоничко путовање у манастир Гомионица у селу Кмећани код Бањалуке реализовано је у суботу, 21. октобра, у организацији Српске православне црквене општине Бјеловар. 

Вјерници из овог града, али и околних мјеста, упутили су се ка овој светињи у Републици Српској у раним јутарњим часовима како би учествовали на Светој Литургији. 

У манастиру који је већ вијековима центар духовности тог краја, буквар је учио и велики народни трибун Петар Кочић. У њему се и данас чува успомена на великог писца.

Јеромонах Методије, настојатељ манастира, у бесједи по отпусту Литургије захвалио се вјерном народу и јереју Стефану Максимовићу, пароху бјеловарском на доласку. Том приликом је поменуо светог исповједника Варнаву Хвостанског, чији спомен се прослављао сљедећег дана, напоменувши да је свети владика управо у манастиру Гомионица провео седам година у кућном притвору. 

Истакавши да су наступила тешка времена за човјечанство, отац Методије је истакао да су храмови и даље гарант оног доброг, великог, светог и узвишеног, те мјеста гдје човјек треба да тражи и може пронаћи душевни мир. 

Манастир из XVI вијека након Другог свјетског рата постаје женски манастир

Гомионичке зидине за свог бивствовања издржале су свашта, па тако није тачно познато ни када је настао манастир, али је први писани помен о овом храму из 1540. године, гдје се манастир помиње под данашњим именом Гомионица и под другим Залужје.

У турском попису из 1560. године спомиње се игуман Андреј који је 24 године био старјешина манастира, на основу чега се и сматра да је манастир основан прије 1536. године. Све до 1941. године, када рат гута цјелокупно братство, Гомионица је била мушки манастир. Године 1948. у празну и опустошену Гомионицу долазе три монахиње, православне Украјинке, и тада ова светиња постаје женски манастир. Од 1955. године у њему се сабирају и остају монахиње из тамошњих крајева. 

Манастирски музеј

Бјеловарчани примјећују да је сам манастир, али и његова околина беспријекорно чист. С том похвалом улазе и у манастирски музеј који, између осталог, садржи збирку рукописних књига насталих између 14. и 17. вијека, око 50 штампаних књига, махом руских богослужбених књига из 17, 18. и 19. вијека, као и неколико крстова, филигранских радова, те петохљебница, као и готово све иконе које су се налазиле на манастирском иконостасу од 15. до 19. вијека.

Након послужења и кратког окрепљења, група се упућује ка Бањалуци на ручак и обилазак Саборног храма Христа Спаситеља у центру овог града. Киша која је непрестано падала тог дана мало је покварила планове, па тако нису сви успјели ни да обиђу храм, али, како кажу, то им је уједно и повод да Бања Луку посјете поново.

Поклоничко путовање које буди сјећања 

Међу вјерницима било је и оних који су рођени у крајевима око Бањалуке. Једна од њих, Милица Барушић казала је да је поклоничко путовање у Гомионицу и Бањалуку код ње пробудило сјећања на најљепше дане живота. 

„Пробудило је сјећање на моје дјетињство и сретно одрастање уз моје сада упокојене родитеље, који су ми подарили највећу љубав одгајајући ме у православној вјери. Као да сам доживјела ново рођење у манастиру Гомионица на Светој Литургији коју је служио отац Методије, пунећи моју душу Божанством“, искрено је испричала Милица, додајући да је сваки залогај послужења у манастиру имао окус завичаја.

Са својом породицом, супругом Данијелом и сином Срђаном пут Гомионице упутио се и Радован Дожудић који каже да на путовању људима вријеме другачије тече, па се чини да је у један дан стало мјесец, а и више дана.

„Нови видици, крајеви, пејзажи, нови људи око тебе. Тако је било и на поклоничком путовању на које је отац Стефан повео своју бјеловарску парохију. Излет за памћење, јер најлакше се памте једноставне ствари, обичност лишена гламура“, сматра Дожудић. 

У својим утисцима дијели како су били дочекани у Гомионици, осјећај као да си код куће, јер и јеси, сматра, у властитој кући. 

„Испунисмо цркву, ја одмах за пјевницу, јер тако је и код нас у Светој Тројици [у Бјеловару], сваки нови пјевач, без обзира на слух и боју гласа је добродошао. На исту добродошлицу наишао сам код тамошњих младића за пјевницом манастирског храма. У знак тога, један од тих младића окренуо је према мени молитвеник да прочитам Вјеровање и Оченаш (ех, као да их не знам напамет). Затим гостопримница… Кава, пита и разговор тамо су најслађи. Тешко је рећи збогом завичају Петра Кочића и Давида Штрпца, али доћи ћемо опет, ако Бог да“, закључује Дожудић.

Док су се једнима пробудиле старе, други су створили нове успомене за памћење, а сви заједно су засигурно отишли духовно богатији. Како отац Стефан рече, поклоничко путовање у Гомионицу било је прилика и да се бјеловарчани упознају са животом и богослужењем који се његују у самом манастиру. „Поред тога, самим одласком и посјетом наших светиња, продубљујемо своју вјеру, утиске са самог путовања преносимо и другима, и, на тај начин сви постајемо мисионари и преносимо свијету искуство живог Бога“, рекао је он.

Невена Максимовић