Patrijarh Porfirije u Zagrebu: Svi smo jedni drugima potrebni!

Njegova Svetost je, nakon što je služio Svetu Liturgiju, učestvovao na 13. kongresu privrednikovih stipendista i srpske omladine u Zagrebu i uručio ugovore o stipendiranju novoj generaciji stipendista.

Patrijarh srpski Porfirije služio je 15. decembra, Svetu Liturgiju u hramu Preobraženja Gospodnjeg u Zagrebu, Sabornom hramu Eparhije zagrebačko-ljubljanske.

Posle čitanja nedeljnog jevanđeljskog odeljka, čudesne priče o Milostivom Samarjaninu, mnogobrojnom vernom narodu, patrijarh Porfirije je poručio:

– Ovu priču Gospod je ispričao, jer su mu književnici i fariseji postavili pitanje: Ko je moj bližnji? Odgovorio im je na kraju ponovnim pitanjem: Ko je bližnji postradalom? Da li su to oni koju su mu formalno bliski, po veri i po nacionalnoj pripadnosti, ili onaj koji ništa od toga nije, ali je iskazao, potvrdio i pokazao ljubav prema stradalniku. Odgovor je, braćo i sestre, potpuno jasan. Bližnji je onaj koji pruža ljubav, koji razume, koji sluša, koji pruža podršku, koji zna da je svaki čovek ikona Božja i da smo svi jedni drugima potrebni. Taj je bližnji.

– Kao epilog i zaključak današnje jevanđeljske priče ostaje pitanje koje je nama upućeno, ne pitanje: Ko je moj bližnji? nego pitanje: Kome sam ja bližnji? Sami sebi ćemo dati odgovor opet imajući u vidu Jevanđelje Hristovo, jer kad postavimo takvo pitanje kriterijumi i mere koji su dati u Jevanđelju biće kriterijumi kroz koje ćemo mi odmeravati i procenjivati sebe, a ne druge. Kome sam ja bližnji? – svi da se zapitamo, stojeći pred Jevanđeljem Hristovim, pred Njim, samim Hristom Gospodom našim, kao ogledalom i dobićemo zasigurno jasan odgovor – zaključio je patrijarh Porfirije.

U hramu Preobraženja Gospodnjeg Svjatjejšem Patrijarhu sasluživalo je zagrebačko sveštenstvo, sveštenik Bogoljub Ostojić i protođakon Dragan Radić.

Po završetku bogosluženja u Sabornom hramu, Njegova Svetost učestvovao je na Trinaestom kongresu privrednikovih stipendista i srpske omladine održanom u svečanoj dvorani Pravoslavne opšte gimnazije Kantakuzina Katarina Branković.

Tom prilikom Patrijarh Porfirije održao je govor u kom je izrazio radost što je deo privrednika i istakao ”ne samo da se osećam članom Privrednika, nego suštinski znam da jesam deo Privrednika. Pripadam Privredniku unazad mnogo decenija gde god da se on nalazi i ako me Privrednik ne izbaci siguran sam da ću, što se mene tiče, ostati u Privredniku dokle god postojim. Iz tog razloga računajte uvek na našu podršku zato što ona neće biti podrška nekoga nekome, nego će biti podrška i pomoć sebi. Računajte na podršku u svemu što je dobro, što je čestito, što je vrlina i nikad podršku u nečemu što nije u skladu sa čestitošću, sa vrlinom, sa dobrom. Baš ovo što je Nikola [Lunić, predsednik SPD Privrednik] rekao: budimo za jedno, tj. za jedno koje se može nazvati dobrom, koje se može nazvati vrlinom i čestitošću, a može se prevesti i rečima Vladimira Matijevića: Rad – Štednja – Čestitost”, kazao je Njegova Svetost u govoru nakon kog je svečano uručio ugovore o stipendiranju novoj generaciji Privrednikovih stipendista.

Inače, ogranak Privrednika u Hrvatskoj tokom prošle godine stipendirao je 130, a u tekućoj 2024/25. školskoj/akademskoj godini stipendira ukupno 146 učenika i studenata iz svih krajeva Hrvatske. Ove godine dodeljeno je 69 studentskih i 75 učeničkih stipendija iz Fonda Vladimir Matijević i dve studentske stipendije iz Fonda Ivana Vujnović, što ukupno iznosi 146 godišnjih stipendija. Mesečna studentska stipendija iz Fonda Vladimir Matijević iznosi 160, učenička 80, a mesečna stipendija iz Fonda Ivana Vujnović iznosi 200 evra. Stipendije se isplaćuju tokom devet meseci trajanja školske, odnosno akademske godine.

Srpsko privredno društvo Privrednik je jedna od najvećih živih zadužbina naše novije istorije sa prosvetno-privrednim karakterom. Idejni tvorac i osnivač ove institucije je Vladimir Matijević, sa svojim krugom saradnika i vizijom kako poboljšati ekonomske i socijalne prilike srpskog naroda u Austro-Ugarskoj monarhiji na zalasku devetnaestog veka. Obavljajući posao bankara i veletrgovca stvorio je Srpsko privredno društvo Privrednik 1897. godine u Zagrebu. Tom činu je prethodilo osnivanje Srpske banke 1895. godine u Zagrebu, a potom i štedno-kreditnih zadruga, od kojih je jedna bila u Novom Sadu, gde je obnovljen rad i ustanovljeno današnje sedište Privrednika.

Izvor: spc.rs