Његова Светост патријарх Порфирије је 21. марта, у прву недјељу свете Четрдесетнице, Недјељу Православља, служио Божанствену литургију у крипти Храма Светог Саве у Београду. Саслуживали су му епископи далматински Никодим, ремезијански Стефан и свештенство Архиепископије београдско-карловачке.
Патријарх је у бесједи изговореној по прочитаном јеванђељу (Јн. 1, 43-51) говорио о смислу заповијести коју је Бог дао првим људима – да не једу од дрвета познања добра и зла, говорио је о посту који је установљен још у Рају. Казао је да божанска заповијест није била забрана нити ограничавање слободе, као што ниједна Божија заповијест не ограничава наше биће, нашу вољу и нашу слободу.
Према ријечима Његове Светости управо је супротно – ”заповести и правила која сусрећемо у искуству Цркве, а која извиру из Светог писма постоје да бисмо живели истинску, праву и пуну слободу. Слобода није у томе да чинимо шта хоћемо, слобода је у томе да творимо истину. Слобода је у животу који је у сагласју са вољом Божијом, а то значи у сагласју са оним што је наша истинска и права природа”.
”Пост је ограничење свог егоизма, самољубља, анархије у себи, ограничавање оних својих поступака којима ограничавамо слободу ближњега“, рекао је патријарх Порфирије.
”Црква не постоји као идеолошка творевина људска, макар и са најчаснијим циљем” и ”права вера није скуп ставова”, рекао је предстојатељ Српске Цркве. ”Кад нас питају какав је став Цркве, мирне душе можемо да кажемо: погрешно је питање, немамо шта да одговоримо, ми имамо веру, а не ставове. Та вера је врло једноставна, таква да је блиска срцу и оном који је најученији али и најједноставнијем и неуком човеку. Христос је наш став, вера је наш став”, истакао је патријарх.
По отпусту Божанствене Литургије Његова Светост и епископи који су му саслуживали, прочитали су Синодик Православља из 843. године у ком се говори о смислу и значају Православне вере и поштовању свештених икона.