МИТРОПОЛИТ ПОРФИРИЈЕ
У МАРИБОРУ

На Томину недељу, у храму Св. Ћирила и Методија у Марибору, Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко- љубљански Г. Порфирије, служио је св. архијерејску Литургију.

Митрополиту су саслуживали презвитери Богољуб Остојић из Загреба и Саво Косојевић из Марибора, као и ђакон Драган Радић из Загреба. Ова пастирска посета продубила је Васкршњу радост окупљених стотињак верника, од којих је њих 30-ак приступило светој чаши. По прочитаном Јеванђељу Митрополит се обратио сабраним верницима, најпре их поздравивши радосним хришћанским поздравом. На почетку је Митрополит нагласио да се још налазимо у радости најрадоснијег празника Цркве и уопште догађаја у историји рода људскога, који представља тријумф живота над смрћу. Својим страдањем и васкрсењем и нама је омогућио да и ми будемо заједничари те реалности. Но, да би то Васкрсење постало и наше васкрсење, потребна је жива вера свакога од нас. Да би та вера била јака, васкрсли Господ се јавља ученицима својим објављујући им благовест васкрса. Ову благовест апостоли преносе и ап. Томи, но он не жели да поверује док и сам не види. Након Господњег јављања и он узвикује у екстази- Господ мој и Бог мој! У ап. Томи свако од нас препознаје себе, јер се и наша вера често граничи са неверјем. Но, ма колико наша вера била слабашна, оно по чему се мери наше искрено трагање за Христом јесте то да се не одвајамо од крила своје Цркве, попут Јуде (обузетог логиком овог света- материјализма). Лепоти богослужења допринела је и врло складна певница, коју је предводио презвитер Милан Јовановић. Управо ови појци су један украс овог храма, јер их чине оперски певачи, лекари, професори музике и академска глумица, а који уједно сведоче и универзалност хришћанства, јер у јединству поју Срби, Руси и Словенци. Након свете Литургије Митрополит се прикључио окупљеним верницима, сабраним у гостопримници храма, поучивши их и ободривши.