Krsna slava Njegove Svetosti Patrijarha srpskog g. Porfirija

Njegova Svetost Patrijarh srpski g. Porfirije je načalstvovao 20. januara 2025. godine, na Jovanjdan, svetom arhijerejskom Liturgijom u Sabornoj crkvi Svetog arhangela Mihaila u Beogradu.

Na toržestvenoj svetoj Liturgiji povodom krsne slave Svetejšeg Patrijarha g. Porfirija, sasluživali su: visokopreosvećena gospoda mitropoliti šumadijski Jovan, raško-prizrenski Teodosije, niški Arsenije i dalmatinski Nikodim; preosvećena gospoda episkopi buenosajreski i južnocentralnoamerički Kirilo, pariski i zapadnoevropski Justin, hvostanski Aleksej, toplički Petar i jenopoljski Nikon; visokoprepodobni arhimandriti Nektarije – glavni sekretar Svetog Arhijerejskog Sinoda, Serafim – iguman manastira Rajnovca, Hariton – iguman manastira Kovilja, Sevastijan – iguman manastira Krke i Stefan – iguman manastira Slanci; protojerej Đorđe Stojisavljević, šef Kabineta Patrijarha srpskog; protođakoni Dragan Radić, Damjan Božić i Radomir Vrućinić; kao i đakoni Vladan Tatalović i Vasilije Perić.

Posle čitanja svetog Jevanđelja Episkop pariski i zapadnoevropski g. Justin je nadahnuto besedio i podsetio na reči Svetog apostola Pavle u Poslanici Korinćanima, u čuvenoj Himni ljubavi: Ako damo i telo svoje da se sažeže i znamo sva znanja, prorokujemo, a ljubavi nemamo, ništa nam ne koristi (1Kor 13, 3):

– I zaista, to je poruka današnjeg praznika i današnjeg velikog ugodnika Božjeg, da istupimo iz sebe i da pokajavši se poverujemo da su nam gresi oprošteni. Jer često je to naš problem i često nas to sputava da poletimo i da zaista osetimo istinsku ljubav Božju, da osetimo ljubav prema sebi i da osetimo ljubav prema bližnjim; jer, ne zaboravite, dve glavne i najveće zapovesti kažu: Ljubi Gospoda Boga svoga svim bićem svojim i bližnjega svoga kao samoga sebe (Mt 22, 37-39). Zaboravljavamo ovu završnicu druge zapovesti: Ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe. Da bi mogao drugoga da zavoliš, moraš sebe pre svega da prihvatiš i zavoliš i da se pomiriš sa sobom, pa ćeš onda biti u stanju da – kada sebe razumeš i prihvataš sebe takvog kakav jesi – razumeš, oprostiš i prihvatiš bližnjeg svog, koji je takođe nesavršen kao što smo i mi sami.

– Upravo to osećanje, najuzvišenije, najjevanđelskije, najbliže Bogu i Hristu, pobudilo je i nas danas da se okupimo ovde na ovaj divni praznik Svetog Preteče, Krstitelja i Proroka Gospodnjeg Jovana koji naš duhovni otac, arhipastir i prvojerarh naše Svete Crke proslavlja kao svoje krsno ime. I zaista ispunjeni ogromnom ljubavlju, čašću što smo danas deo ovog sabora, sinovskom odanošću i neprestanom molitvom za njega, mi vapijemo ka Svetom Preteči da našeg Svetejšeg Patrijarha utvrdi u ljubavi koju on tako autentično i nesebično deli i svedoči tamo gde je najsigurnije, a to je krst. I kada pitaju gde je Patrijarh – eno ga, na krstu je. Tamo je najsigurniji, jer on tog Hrista, raspetog i vaskrslog, svedoči celim svojim bićem – poručio je vladika Justin čiju besedu u celosti možete pročitati OVDE.

Na kraju svete Liturgije Svetejši Patrijarh je naglasio značaj pokajanja kao puta ka unutrašnjem preobražaju i spasenju:

– Kojim putem Carstvo Nebesko postaje naša svakodnevnica realnost, iskustvo, život? To je put pokajanja. To je put unutarnjeg preobražaja i promene o kojoj govore, posle Svetog Jovana, svi svetitelji i podvižnici Božji. U naše dane, u našem narodu, srpski zlatousti, Sveti vladika Nikolaj i Sveti Justin Ćelijski, ali i svi drugi, govore o pokajanju, tj. unutrašnjem preobražaju, o usklađivanju svog života, svog bića, sa onim što su principi Jevanđelja i reči Jevanđelja. Dakle, Sveti Jovan Krstitelj je onaj koji nas upozorava, obaveštava, a pre toga sam na sebi nosi i živi, da je uzrastanje u vrlini istovremeno i promena svog unutršnjeg bića, svog uma. To znači, pokajanje ne pripada prostoru psihologije i ne znači samoosuđivanje i posipanje glave pepelom. Pokajanje jeste preumljenje, trud da budemo bolji svakog dana; bolji od sebe, ne bolji od drugih; bolji od onoga što smo bili danas; bolji od greha, pada, promašaja i strasti kojima smo zaokupljeni. Neka bi Gospod dao da zaista ta poruka Svetog Jovana bude sadržaj života svih nas, ali i čitavog sveta, jer bez toga nema spasenja.

Njegova Svetost je uputio i poruku mira, ljubavi i međusobnog razumevanja, pozivajući verni narod da neguje zajednicu u duhu vere i jevanđeljskih vrednosti:

– Neka nas sve Gospod blagoslovi, da nam da međusobno razumevanje, da nam da međusobno poštovanje, da nam da mir, da odagna iz naših srca bilo koju vrstu isključivosti, netrpeljivosti, mržnje i, ne daj Bože, dizanja ruke jednih na drugih. Bez obzira ko smo i šta smo i kakvi smo, to smo što smo, svoji smo. Jedna smo porodica, jedna smo familija, jedan smo narod, pre svega narod koji je povezan armaturom vere, povezan Hristom u jednoj Crkvi. Zato je nedopustivo da vidimo jedni druge kao neprijatelje, kao suparnike, da vidimo jedne i druge kao protivnike. Možemo razmišljati drugačije u svemu, o mnogim temama. Možemo imati drugačije stavove o mnogim temama. Zar je to nešto čudno? To jeste buket, jedan jedinstven, u kojem postoje različiti cvetovi, bilje različitih boja i mirisa. Svaki cvet pojedinačno ima svoju lepotu, međutim u zajednici sa ostalim cvećem, u buketu, u harmoniji sa drugima, postiže se neuporedivo veća lepota. Dakle, jedna smo porodica, jedna smo familija. Jednom smo povezani verom, ocima i praocima i njihovom verom. Jedno smo u Hristu, jedno smo u Pravoslavnoj Crkvi, u kojoj ima toliko lepote i bogatstva da nikada ne možemo potrošiti to što u njoj postoji. Na nama je odgovornost da zaista budemo ljudi, ne jednostrani, ne isključivi, ne samouvereni, ne ljudi koji imaju svoj kalup i svako ko se ne uklopi u taj kalup višak je, nepotreban je i, ne daj Bože, treba ga isključiti iz svog života i eliminisati. To nije vera, to nije Crkva, to nije srpski narod.

Besedu Njegove Svetosti Patrijarha Porfirija u celosti možete pročitati OVDE.

Povodom Jovandana, krsne slave Njegove Svetosti, Patrijarh srpski g. Porfirije je primio visoke zvanice u Patrijaršijskom dvoru u Beogradu, gde je svečani čin osvećenja slavskih darova obavio Mitropolit šumadijski g. Jovan. Slavskom činu su, pored služaščih arhijereja i Njegovog Kraljevskog Visočanstva princa naslednika Filipa Karađorđevića, prisustvovali i Visokopreosvećeni Mitropolit braničevski g. Ignatije; preosvećena gospoda vikarni episkopi novobrdski Ilarion, lipljanski Dositej i moravički Tihon; g. Miloš Vučević, predsednik Vlade Republike Srbije; g. Ivica Dačić, potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova; g. Nikola Selaković, ministar kulture; dr Vladimir Roganović, direktor Uprave za saradnju sa crkvama i verim zajednicama; dr Petar Petković, direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju; arhimandrit Danilo, direktor Patrijaršijske upravne kancelarije, kao i Nadbiskup beogradski Ladislav kardinal Nemet.

izvor: spc.rs