Kako ćete bez vođe pronaći put za Nebo?

Mladom čoveku potreban je duhovni rukovoditelj koji bi mu davao savete i kog bi on slušao, kako bi duhovni put prohodio sigurno, bez opasnosti, strahova i posrnuća.

Svaki čovek tokom odrastanja stiče iskustvo, i lično i od drugih. Mlad čovek je lišen tog iskustva. Stariji čovek, lično iskustvo i iskustvo koje je stekao od drugih, koristi da bi pomogao neiskusnom mladom čoveku da ne bi grešio. Mlad čovek kad ne sluša, eksperimentiše sa samim sobom. Ako li sluša, imaće korist.

U keliju mi jednom dođoše neki mladići iz jedne hrišćanske organizacije, pa samouvereno rekoše: Niko nam ne treba, sami ćemo da nađemo svoj put! Ko zna? Možda su bili pod nekim pritiskom, pa su na ovaj način reagovali.

Kada je trebalo da pođu, upitaše me kako da siđu do puta da bi došli do manastira Iviron. Kuda da idemo?, rekoše. Dobro, bre, deco, kazah im, vi rekoste da ćete sami naći put, da vam niko ne treba. Ne rekoste li tako malopre? Čak i da se izgubite na ovom putu, malo ćete se pomučiti, pa ćete naići na nekoga ko će vam reći: ‘Ovuda se ide’. Ali onaj drugi put, za gore, za Nebo, kako ćete naći sami, bez vođe? A jedan od njih će na to: Starac kao da je upravu.

Iz knjige pouka Starca Pajsija ”S bolom i ljubavlju savremenom čoveku”