Храмовна слава прослављена у Салнику

У недјељу, 9. августа, у Салнику покрај града Светог Ивана Зелине, свечано је прослављена храмовна слава Свете преподобномученице Параскеве Римљанке.

Свету архијерејску литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички, др Кирило, администратор Епархије загребачко-љубљанске, уз саслужење пароха салничког јереја Михаила (Мајка) Жикића и ђакона Александра Миљановића.

Богослужењу је присуствовало око педесет вјерника из Салника и околних мјеста. Након Свете литургије обављена је трократна литија око храма, а потом су благословени славски дарови.

У архипастирској бесједи епископ Кирило говорио је о недјељном јеванђелском догађају исцјељења дјечака којега Христови ученици нису могли исцијелити. Посебно је указао на значај вјере, молитве и поста, као и на правилан хришћански однос према болести и лијечењу.

Осврнувши се на примјер Светог великомученика и исцјелитеља Пантелејмона, чији се спомен такође прославља тога дана, владика је нагласио да хришћански духовни живот не искључује медицинско знање и лијечење, него човјека позива да и у болести остане окренут Богу, молитви и животу Цркве. Упозорио је и на опасност тражења помоћи у окултним и езотеријским праксама, које су неспојиве са хришћанском вјером.

Говорећи о Светој преподобномученици Параскеви Римљанки, заштитници салничког храма, епископ Кирило подсјетио је на њено непоколебљиво исповиједање Христа и вјеру коју је сачувала упркос страдањима и искушењима. Њен примјер истакао је као позив хришћанима да и сопствени живот граде на повјерењу у Бога и истрајности у вјери.

Владика је говорио и о Светом Клименту Охридском, ученику Светих Кирила и Методија, подсјетивши на значај њиховог дјела за словенску писменост, богослужење и хришћанску културу.

Током богослужења парох салнички Михаило (Мајк) Жикић одликован је чином протојереја. Епископ Кирило подсјетио је да црквено одликовање није само част, него и већа одговорност и додатни крст свештеничке службе.

Литургијском сабрању својим учешћем допринијели су и јерођакон Лука (Регодић), сабрат манастира Лепавине, отац Љубиша Миодраговић, као и чтецеви Иван Рашовић, Горан Клисурић и Матија.

Прослави су присуствовали и изасланик бјеловарско-крижевачког бискупа монс. Вјекослава Хузјака, монс. Владо Богдан, генерални викар Бјеловарско-крижевачке бискупије, декан и жупник у Светом Ивану Зелини, као и представници Града Светог Ивана Зелине – замјеник градоначелнице Ивица Самбол и виши савјетник за имовинско-правне и опште послове Бранка Хођа.

По завршетку богослужења упућена је захвалност Министарству културе, Загребачкој жупанији и Граду Свети Иван Зелина на досадашњој сарадњи и помоћи у обнови храма коју је покренуо протојереј Ђорђе Филиповић, садашњи парох загребачки. Захвалнице су уручене и трудбеницима и добротворима Драгици и Томиславу Ивановићу, Александру Ивановићу, Борису Ивановићу, Милану Раниловићу, Миодрагу Раниловићу, Александри Врачевић, Ђурђи Лешчић и Слободану Басташићу. Посебно је истакнут дугогодишњи труд Слободана Басташића, вишедеценијског предсједника Црквене општине и чувара светиња салничке парохије у Салнику и Липници.

Након богослужења сабрање је настављено уз трпезу љубави.

***

Историја православне заједнице на простору Салника и околине везује се за доба Катарине Кантакузине Бранковић, посљедње грофице Цељске, у чијем су се посједу налазиле и области око утврђења у Раковцу и Калнику. У тим крајевима живјело је и православно становништво које је временом организовало свој црквени живот.

Православни храмови у Салнику и Липници остали су до данас свједочанство вишевјековног присуства православних хришћана на овом простору. На топографским картама из 16. и 17. вијека Салник се појављује са означеном православном црквом, што свједочи о раном постојању организоване православне заједнице.

Током своје дуге историје салничка парохија и њени храмови пролазили су кроз различита раздобља обнове и страдања.

Садашњи храм Свете преподобномученице Параскеве Римљанке освештао је 1933. године Свети исповједник Доситеј Загребачки. Антиминс који се и данас налази на Часној трпези храма такође је освештан његовом руком и остаје живо свједочанство континуитета богослужбеног живота ове светиње.