Privremene kuće na putu za Baniju
04/01/2021
Božji poziv da se zauzme mjesto stradalnika
05/01/2021

Episkopat SPC:
Božić je Tajna bezgranične
ljubavi Božje

Poruka praznika Rođenja Sina Božjeg obavezuje nas da svuda oko sebe gradimo mir. Ne tražimo kolebljivi, sračunati, često dvosmisleni ljudski mir, već mir Hristov koji nas miri sa Bogom Ocem i jedne sa drugima, ističe se u božićnoj poslanici Srpske Pravoslavne Crkve.

Sveti Arhijerejski Sinod Srpske Pravoslavne Crkve objavio je poslanicu povodom praznika Rođenja Hristovog – Božića. S obzirom na to da je tron Patrijaraha srpskih upražnjen nedavnim upokojenjem Patrijarha Irineja, poslanicu je potpisao Predsjedavajući Svetog Arhijerejskog Sinoda Mitropolit dabrobosanski Hrizostom sa svim arhijerejima Srpske Crkve.

 

SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA
SVOJOJ DUHOVNOJ DECI
O BOŽIĆU 20
20. GODINE

 

 

SVETI ARHIJEREJSKI SINOD

SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE

 

SA SVIM ARHIJEREJIMA SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE – SVEŠTENSTVU, MONAŠTVU I SVIMA SINOVIMA I KĆERIMA NAŠE SVETE CRKVE: BLAGODAT, MILOST I MIR OD BOGA OCA, I GOSPODA NAŠEG ISUSA HRISTA, I DUHA SVETOGA, UZ NAJRADOSNIJI BOŽIĆNI POZDRAV:

 

MIR BOŽJI – HRISTOS SE RODI!

 

 

Hristos se rađa – proslavljajte Ga!
Hristos s neba – susrećite Ga!
Hristos na zemlji – uzvisite se!
Pevaj Gospodu, sva zemljo!

 

Ovim rečima počeo je svoju božićnu besedu sveti Grigorije Bogoslov i njih, od tada, već šesnaest vekova, pevamo na našem bogosluženju. Pevaj Gospodu, sva zemljo, jer se ispunila radost koju su vekovima nagoveštavali starozavetni proroci (Is 2, 2-3; 9, 6; Jer 23, 5-6; Jez 34, 23; Mih 5, 2) i pravednici (1Moj 12, 3; 1Moj 18, 15). Najteži zadatak čovekovog života je da shvati kako ta najavljena, pa ispunjena radost nije ni nalik bilo kojoj ovozemaljskoj radosti već predstavlja samu suštinu života i naše vere. Svaka ovozemaljska radost i veselje su ograničeni vremenom i prostorom, a radost Božića je događaj koji traje osmišljavajući sve naše odnose i sav naš život, i to ovde i sada. Ta se radost pokazala, ona je nastupila, ona nam je već data, po rečima Hristovim: „Radost vašu niko neće uzeti od vas” (Jn 16, 22).

Rođenje Hristovo nam otkriva Tajnu beskrajne ljubavi Božje. Samo je Bog,Koji je Ljubav (Jn 4, 8), mogao sebe poniziti i roditi se kao istiniti Čovek, kao Bogočovek, ne prestajući biti istiniti Bog i Spasitelj od greha kao izvora zla, truležnosti i smrti. U Simvolu vere ispovedamo da se Ovaploćenje zbilo radi nas ljudi i radi našega spasenja, da „Sin Božji postade Sin Čovečji da bi na kraju i čovek mogao da postane sin Božji”, kako je govorio sveti Irinej Lionski. Božić je naročito vreme, kada Crkva silno i moćno slavoslovi tu Blagu Vest rečima: „Danas Bog na zemlju dođe, a čovek na nebesa uziđe. Slava i hvala na zemlji Rođenome, Koji je obožio zemaljsko biće”. Rađajući se, Hristos donosi bogatstvo oboženja, donosi neiskazanu radost u koju Crkva poziva i sve ljude i svu tvar: Pevaj Gospodu, sva zemljo!

Naše bogosinovstvo je direktna posledica Ovaploćenja Sina Božjeg i pokazuje se kao najviša projava ljubavi Boga Oca prema ljudskom rodu

Bogosinovstvo je najveći hrišćanski ideal, ideal koji se mora neprestano ostvarivati i dokazivati (1 Jn 3,1-3). Na to nam ukazuje celokupno Jevanđelje, počevši od rodoslova Gospoda Isusa Hrista koje nam svedoči da Sin Božji, ostajući ono što je bio, postaje i ono što nije bio (Mt 1, 1-23).  Ostajući istiniti Bog, postaje istiniti Čovek. Time je sve ljude koji u Njega poverovaše i u Njega se krstiše učinio sinovima Božjim. Jer, ako je moguće da Sin Božji postane Sin Čovečji, onda je isto tako moguće da i sinovi čovečji postanu sinovi Božji po daru i kroz usinovljenje. Naše bogosinovstvo je direktna posledica Ovaploćenja Sina Božjeg i pokazuje se kao najviša projava ljubavi Boga Oca prema ljudskom rodu.

Hristovo Rođenje anđeli su pozdravili pesmom: „Slava na visini Bogu, a na zemlji mir, među ljudima dobra volja”(Lk 2, 14). Ta anđeoska pesma postaje životni moto vere i pokreće nas na stvaralaštvo, na izlazak iz pasivnosti, jer su i slavoslovlje Bogu i širenje mira na zemlji duboko i suštinski stvaralačke ljudske aktivnosti. Mir je jedan od najčešćih pojmova koji srećemo u Svetom Pismu (Mt 5, 9; Mk 5, 34; Jn 16, 33; Rm 15, 13). Mirom sve započinje i mirom se sve završava. Gospod je mirom pozdravljao i mirom otpozdravljao. Sa blagoslovom mira se i rastao od Svojih učenika, rekavši im: „Mir vam ostavljam, mir svoj dajem vam; ne dajem vam ga kao što svet daje. Neka se ne zbunjuje srce vaše i neka se ne boji!(Jn 14,27-28)”. Apostol Pavle svaku svoju Poslanicu započinje i završava pozdravom mira hrišćanima pojedinih Crkava. Pozivom na mir započinjemo i služenje svete Liturgije. A mir je, draga naša braćo i sestre, stanje srca i duše. Jevanđelski, Hristov mir, kako su to mnogi posvedočili, prepoznali smo u životu i delima blažene uspomene novoprestavljenog prvojerarha naše Crkve, patrijarha Irineja, kao i u životima dvojice vrlih jeraraha naše Crkve, mitropolita Amfilohija i vladike Milutina, koji su se ove godine preselili u Carstvo nebesko. U svesti ljudi i u pamćenju Crkve oni će ostati zapamćeni kao ljudi mira i dobre volje, zapravo kao oni kroz koje se u naše dane najbolje projavljivao Hristov mir, mir prvog i jedinog Kneza mira (Otk 1, 5).

Poruka današnjeg praznika Rođenja Sina Božjeg obavezuje i nas da svuda oko sebe gradimo mir. Svi mi znamo šta to znači kada se nemir useli u srce, kada nemir parališe razum, kada čovek počne da beži od drugih i da se zatvara u svoju krhku tvrđavu, izgubljen i nemoćan za svako dobro delo i susret sa drugim. Mi se danas, svakako ne slučajno, pozdravljamo sa: Mir Božji, Hristos se rodi! Ne tražimo kolebljivi, sračunati, često dvosmisleni ljudski mir, već mir Hristov koji nas miri sa Bogom Ocem i jedne sa drugima, mir u savesti, ono istinsko osećanje punoće kao ispunjenje volje Božje. Nasuprot tome, nemir koji zahvata današnje ljude posledica je duhovne praznine i života lišenog radosti Božje blizine.

Smisao Božića ne iscrpljuje se u istorijskom sećanju već je Događaj koji proslavljamo životno značajan za svaki naraštaj i za svakog čoveka

Proslavljanje Rođenja Sina Božjeg je kod nas praznik prepun običaja koji iskazuju bogatstvo istorijskog postojanja našeg naroda. To posebno ističemo u godini u kojoj obeležavamo vek otkako je u Patrijašijskom dvoru u Karlovcima Arhijerejski Sabor ujedinjene Srpske Crkve svečano proglasio vaspostavljanje i obnovu Srpske Patrijaršije. Ipak, neophodno je ukazati na to da se smisao Božića ne iscrpljuje u istorijskom sećanju već da je Događaj koji proslavljamo životno značajan za svaki naraštaj i za svakog čoveka. Naši lepi običaji jesu sastavni deo svakog praznika, njegov kolorit, ali je neophodno i da dopremo do jezgra oko koga se običaji pletu, da oni ne bi postali puko mehaničko izvršavanje određenih radnji lišenih razumevanja. Događa se da se zbog običajâ životodavni smisao i samog ovog Praznika previdi ili zaboravi. Rođenje Sina Božjega treba da u svakom čoveku probudi želju za pokajanjem i da ga kroz pokajanje jasno usmeri ka praktičnom hrišćanskom životu (Mk 1, 15). To konkretno znači naše usmerenje ka vrlinskom životu i naše napredovanje u vrlini, da vera ne bi ostala mrtvo slovo na papiru i postala još jedna u nizu ideologijâ bez životne snage i sile. Pravoslavlje je život po Jevanđelju na osnovu koga ljudi treba da nas prepoznaju (Mt 5, 16). Živeći vrlinskim i svetotajinskim životom, čovek se ohristovljuje tako da njegove reči i dela nađu ispunjenje u Ličnosti Gospoda Isusa Hrista. Iz tog razloga je potrebno da reč o vrlinskom životu počne baš na dan kada Sin Božji postaje Čovek i kada započinje naše spasenje (Jn 1, 14). Božić je početak našeg vaspitavanja za vrline. A njih je mnogo i one zavise od svakog konkretnog čoveka i istorijskog trenutka. Ipak, sve one počivaju na trijadi svevremenih i suštinski važnih vrlina, a to su: vera, nada i ljubav (1Kor 13, 13). One treba da budu temelj na kome se zida naše uzrastanje u meru rasta punoće Hristove (Ef 4, 13).

Na tom temelju ljubavi Hristove koja nas je danas obasjala pozvani smo da i mi takvu ljubav imamo prema svima,i to ne ljubav kao dobro raspoloženje prema nekome ili nečemu. Takva ljubav ne znači mnogo. Mi govorimo o ljubavi kao načinu života. Govorimo, štaviše, o ljubavi koja je način Božjeg postojanja (1Jn 4, 16), a mi, budući bogoliki (1Moj 1, 27), pozvani smo da takvu ljubav imamo jedni prema drugima. Imati takvu ljubav znači da ako želimo život, ako želimo postojanje, onda to možemo imati samo u zajednici slobode i ljubavi sa drugim čovekom. Videti u drugom čoveku Boga, to je Hristov priziv. Njegove su reči da laže onaj ko govori da voli Boga, a pritom ne voli čoveka. Jer, „kako možeš voleti Boga koga ne vidiš ako ne voliš čoveka koga vidiš”? (1Jn 4, 20).

I ovog Božića smo zajedno sa našom braćom i sestrama na Kosovu i Metohiji, u kolevci našeg naroda. Njihovi razoreni domovi su i naši domovi, njihova spaljena ognjišta su i naša ognjišta, vekovni hramovi koji su porušeni naši su hramovi

Ozareni tom ljubavlju, i ovog Božića smo zajedno sa našom braćom i sestrama na Kosovu i Metohiji, u kolevci našeg naroda. Njihovi razoreni domovi su i naši domovi, njihova spaljena ognjišta su i naša ognjišta, vekovni hramovi koji su porušeni naši su hramovi. Zato se molimo Gospodu da njima i nama podari snage, upućujući im reči ohrabrenja koje je Hristos uputio Svojim učenicima: „Ne boj se, malo stado!” (Lk 12, 32).

Vitlejemski pozdrav upućujemo i svoj punoći našeg bogoljubivog naroda širom sveta, poručujući mu da čuva svoju pravoslavnu veru, svoj jezik i svoje pismo, ma na kojem kontinentu i u kojoj zemlji živeo. Budite ponosni i dostojanstveni! Mi smo drevni hrišćanski narod, koji je kroz krštenje, kirilo-metodijevsko nasleđe i svetosavsku prosvetu postao deo kulture svecelog hrišćanskog sveta.

Vitlejemski pozdrav upućujemo i svoj punoći našeg naroda širom sveta, poručujući mu da čuva svoju pravoslavnu veru, svoj jezik i pismo, ma u kojoj zemlji živeo

Ispunjeni tom ljubavlju, ovog Božića se sećamo i svih nevoljnika i stradalnika, svih ljudi kojima je učinjena bilo kakva nepravda, a posebno onih kojih su u ovim teškim danima usled posledica opake bolesti ostali bez svojih milih i dragih. Njima pružamo reči utehe koju nalazimo u Gospodu Isusu Hristu, čije Rođenje proslavljamo,u Gospodu Koji je postao čovek radi nas i radi našega spasenja, Koji je i Sâm prošao put smrti tražeći od Oca da Ga proslavi, što Otac i čini vaskrsavši ga Duhom Svetim iz mrtvih (Jn 12, 28). Zato nam svima Gospod i poručuje da se ne bojimo jer koji su sa Hristom sjedinjeni, ako i umru, živeće (Jn 11, 25).

Ljubav novorođenoga Bogomladenca podseća nas i poziva da u ovim danima velikih iskušenja zablagodarimo lekarima i svemu medicinskom osoblju koje se nesebično trudi da pomogne svakom čoveku, često i po cenu sopstvenog života. Na ovaj način, kroz svoju nesebičnu žrtvu, oni pokazuju da su zaista deca Božja, spremna da čuju i izvrše reč Hristovu da nema veće ljubavi od ove da ko život svoj položi za bližnje svoje (Jn  15, 13).

U ovim danima, teškim za svekoliki rod ljudski, čuvajte svoje zdravlje i svoj život. Čuvajte i druge na način kako to preporučuju zdravstvene službe. Tako čineći, vi ne pokazujete odsustvo vere ili maloverje već svedočite da poštujete svetinju života, da volite bližnje i da ljubite Gospoda Koji je Sami Život.

Ta ljubav i žrtva obavezuju da sve vas, deco naša duhovna, pozovemo i zamolimo da u ovim danima, teškim za svekoliki rod ljudski, čuvate svoje zdravlje i svoj život, kao i da čuvate druge na način kako to preporučuju zdravstvene službe naše matične zemlje i zemalja u kojima živi naš narod, širom sveta. Tako čineći, vi ne pokazujete odsustvo vere ili maloverje već svedočite da poštujete svetinju života, da volite bližnje i da ljubite Gospoda Koji je Sami Život.

Slaveći u takvoj ljubavi Gospoda, zaradujmo se Bogu i Božiću i proslavimo Hrista Bogomladenca kao jedino novo pod suncem (2Kor 5, 17)! A ako nam je, možda, cele godine tuga pritiskala srce, neka se danas rodi radost u njemu jer slavimo Rođenje najveće Radosti, Rođenje Sina Božjeg Isusa Hrista! Ako su nam cele godine mržnja, gordost i zloba trovali srce, izbacimo danas otrov iz njega jer slavimo Rođenje nebeske Ljubavi, ovaploćene u ljudskoj prirodi!

Neka ovaj Božić, deco naša duhovna, unese u vaše domove mir, ljubav, slogu, radost i blagoslov u sve dane vašeg života! Neka nam novorođeni Mladenac Hristos podari pokajanje i spremnost na praštanje! Ukoliko među vama i danas ima onih koji su u svađi, pozivamo ih da u božićnoj radosti jedni od drugih zatraže oproštaj, muž od žene, a žena od muža, deca od roditeljâ, a roditelji od dece, sused od suseda. Moramo zatražiti oproštaj jedni od drugih ako hoćemo da budemo Božji i da nam Božić bude radostan, srećan i blagosloven, i mi u Njemu.

Sa ovim željama i molitvama Bogomladencu Hristu želimo vam svako istinsko dobro u Novoj, 2021. godini, pozdravljajući vas radosnim božićnim pozdravom koji u sebi nosi slavljenje Boga na nebu, na zemlji mir, a među ljudima dobru volju.

 

Mir Božji, Hristos se rodi!

 

Dano u Patrijaršiji srpskoj u Beogradu, o Božiću 2020. godine.

 

Vaši molitvenici pred Bogomladencem Hristom:

 

Mi­tro­po­lit da­bro­bo­san­ski HRI­ZO­STOM,

predsednik  Svetog Arhijerejskog Sinoda i

mjestobljustitelj trona patrijaraha srpskih

 

Mi­tro­po­lit za­gre­bač­ko-lju­bljan­ski POR­FI­RI­JE

Epi­skop ša­bač­ki LA­VREN­TI­JE

Epi­skop srem­ski VA­SI­LI­JE

Epi­skop ba­nja­luč­ki JE­FREM

Epi­skop bu­dim­ski LU­KI­JAN

Epi­skop ba­nat­ski NI­KA­NOR

Epi­skop no­vo­gra­ča­nič­ko-sred­nje­za­pad­no­a­me­rič­ki LON­GIN

Epi­skop ka­nad­ski MI­TRO­FAN

Epi­skop bač­ki IRI­NEJ

Epi­skop bri­tan­sko-skan­di­nav­ski DO­SI­TEJ

Epi­skop za­pad­no­e­vrop­ski LU­KA

Epi­skop žič­ki JU­STIN

Epi­skop vranj­ski PA­HO­MI­JE

Epi­skop šu­ma­dij­ski JO­VAN

Epi­skop bra­ni­čev­ski IG­NJA­TI­JE

Epi­skop zvor­nič­ko-tu­zlan­ski FO­TI­JE

Epi­skop mi­le­šev­ski ATA­NA­SI­JE

Epi­skop bu­di­mljan­sko-nik­šić­ki JO­A­NI­KI­JE

Epi­skop di­sel­dor­fski i ne­mač­ki GRI­GO­RI­JE

Epi­skop ra­ško-pri­zren­ski TE­O­DO­SI­JE

Epi­skop za­pad­no­a­me­rič­ki MAK­SIM

Epi­skop gor­njo­kar­lo­vač­ki GE­RA­SIM

Epi­skop is­toč­no­a­me­rič­ki IRI­NEJ

Epi­skop kru­še­vač­ki DA­VID

Epi­skop sla­von­ski JO­VAN

Epi­skop au­strij­sko-švaj­car­ski AN­DREJ

Epi­skop bi­hać­ko-pe­tro­vač­ki SER­GI­JE

Epi­skop ti­moč­ki ILA­RI­ON

Epi­skop ni­ški AR­SE­NI­JE

Epi­skop Mi­tro­po­li­je au­stra­lij­sko-no­vo­ze­land­ske SI­LU­AN

Epi­skop bu­e­no­sa­i­re­ski i ju­žnocen­tral­no­a­me­rič­ki  KIRILO

Epi­skop dal­ma­tin­ski NI­KO­DIM

Epi­skop oseč­kopolj­ski i ba­ranj­ski HE­RU­VIM

Epi­skop za­hum­sko-her­ce­go­vač­ki DI­MI­TRI­JE

Vi­kar­ni Epi­skop mo­ra­vič­ki AN­TO­NI­JE

Vi­kar­ni Epi­skop re­me­zi­jan­ski STE­FAN

Vi­kar­ni Epi­skop mo­hač­ki ISI­HI­JE

Vi­kar­ni Epi­skop di­o­klij­ski ME­TO­DI­JE

 

OHRID­SKA AR­HI­E­PI­SKO­PI­JA:

Ar­hi­e­pi­skop ohrid­ski i Mi­tro­po­lit skop­ski JO­VAN     

Epi­skop po­lo­ško-ku­ma­nov­ski JO­A­KIM

Epi­skop bre­gal­nič­ki MAR­KO

Vi­kar­ni Epi­skop sto­bij­ski DA­VID