
Распоред богослужења Страсне седмице и Васкрса у Загребу
06/04/2026
Цвијети у манастиру на Виндолу
06/04/2026Цвијети у Љубљани
На Цвијети, 5. априла, у храму Светих Кирила и Методија у Љубљани, Свету литургију служили су Њихова Преосвештенства епископи бихаћко-петровачки Сергије, као и буеносајрески и јужно-централноамерички др Кирило, администратор Епархије загребачко-љубљанске. Двојици архијереја саслуживало је љубљанско свештенство, а појао је женски хор Црквене општине у Љубљани, под вођством Софије Антић.
У јеванђелској бесједи, изговореној по прочитаном светом јеванђељу, епископ Сергије је подсјетио да празник Цвијети означава завршетак четрдесетодневног поста и увод у дане Страсне седмице, у којима су вјерни позвани да „саучествују у свему ономе што је Господ прошао“.
Говорећи о васкрсењу праведног Лазара, истакао је да тај догађај открива истину о човјеку и његовом позиву, нагласивши да ћемо „и ми проћи кроз врата смрти, али устати на глас Господњи“, као што је и Лазар био позван из гроба.
Осврнувши се на сам празник, владика је указао да народ дочекује Христа кличући: „Осана Сину Давидовом“, испуњавајући пророчке ријечи, али да Христос истовремено зна да ће Га исти тај народ убрзо одбацити.
„Замислите Христа на магарету, који улази у Јерусалим као цар, а зна да ће га исти тај народ за неколико дана разапети“, нагласио је владика, указујући на трагедију људске дволичности.
Посебно је упозорио да се исти образац понавља и данас, када човјек може споља славити Бога, а животом Га одбацивати: „Дођемо да славимо Бога, а када изађемо из храма разапињемо Га, јер не видимо брата свога, ни гладног, ни жедног.“
Говорећи о покајању, владика је истакао да је пут спасења пут преумљења и повратка Богу, подсјетивши на примјер апостола Петра, који је и пао и одрекао се Христа, али се покајањем вратио у заједницу са Њим. Нагласио је да пост, молитва и покајање нису циљ сами по себи, него припрема за сусрет са Христом, „да бисмо стали пред Њега без терета гријеха“, обучени у духовно „свадбено рухо“.
На крају је позвао вјерне на духовну будност и истрајност, истичући да је хришћански пут пут крста и васкрсења: „Идемо са Христом да се с Њим распнемо, да бисмо с Њим и васкрсли.“
По завршетку Свете литургије, сабрање је настављено за трпезом љубави у парохијском дому.













































