Bokelji Svetom Savi i Prevlačkim mučenicima

U sklopu tradicionalne crkveno-narodne manifestacije „U svetlosti Hristovog Vaskrsenja – Bokelji Svetom Savi i Prevlačkim mučenicima“ Njegovo Visokopreosveštenstvo Mitropolit crnogorsko-primorski g. Joanikije i Preosvećeni Episkop buenosajreski i južno-centralnoametički i administrator Mitropolije zagrebačko-ljubljanske g. Kirilo predvodili su 10. maja 2024. godine, na spomen Spaljivanja moštiju Svetog Save na Vračaru, u Tivtu svečanu prazničnu litiju sa moštima Prevlačkih mučenika.

Litija je prošla od obale Pine do hrama Svetog Save, gde se mitropolit Joanikije obratio sveštenstvu i vernom narodu i rekao: – Sva biografija Svetog Save jeste u svetlosti Božjoj zato što je svoj zemaljski život poživeo idući stopama Hristovim i sjedinjavajući se sa Bogom kroz post, podvig i molitvu, kroz neprestano služenje Bogu i Crkvi Njegovoj i žrtvujući se za svoj narod, za svoju pastvu i za svoju Crkvu. Na takav način upodobio se Hristu Gospodu koji se žrtvovao za spasenje celoga sveta. Zato nas je Sveti Sava okupio kao niko pre njega i niko posle njega. Svi koji su pre njega okupljali srpski narod su zapravo njemu utirali put za njegovo veliko delo. I oni koji su posle njega sabirali u Hristu Gospodu, u Crvi Božjoj, u veri i ljubavi naš narod išli su njegovim stopama. Njegov današnji spomen takođe je svetao, iako je to jedan od najtužnijih dana u srpskoj istoriji. Tada je srpski narod doživeo još jedno raspeće, kao u vreme Kosovskog boja, ali Sveti Sava je zapravo posvedočio svojim posmrtnim stradanjem, svojom posmrtnom žrtvom, svojom – možemo slobodno reći – nebeskom žrtvom da je zajedno sa svojim raspetim narodom i da se i dalje žrtvuje za njega. Sveti Sava je bio sa svojim narodom i po Srbiji i po Crnoj Gori, i na Kosovu i Metohiji, i po Slavoniji i po Dalmaciji, i po Bosni i Hercegovini, i po logorima, stratištima i zatvorima, i po klanicama i po genocidima koji su izvršeni nad srpskim narodom. Bog je utešio naš narod za to stravično raspeće od pre 430 godina, jer nam je upravo nekoliko godina poslao novog Svetog Savu – Svetog Vasilija Ostroškog. I u naše dane vidimo da je Gospod pogledao na naš rod i na našu Crkvu poslije 400 godina od Spaljivanja njegovih svetih moštiju, a sve zbog žrtve Svetog Save, protočile su mošti Svetih mučenika prevlačkih koji su postradali sredinom 15. veka. I upravo na 400. godišnjicu od Spaljivanja moštiju Svetog Save one su istočile sveto miro i potvrdile da su to bili monasi svetosavci koji su primili veru Svetog Save i koji su se u svome životu trudili i bili na njegovom putu sjedinjujući se sa Hristom.

Potom je porti hrama postavljen krst koji je dar jermenske zajednice u Crnoj Gori kao simbol srpskog i jermenskog prijateljstva. Osvećenje krsta izvršio je episkop Datev Hagopian, egzarh za Balkan Katolikosa cele Jermenije. Ovaj krst biće ubuduće mesto gde će se služiti godišnji pomen postradalim Jermenima u genocidu koji je nad njima izvršen tokom Prvog svetskog rata na prostorima nekadašnje Osmanske imperije. Manifestacija „U svetlosti Hristovog Vaskrsenja – Bokelji Svetom Savi i Prevlačkim mučenicima“ završena je Saborom pravoslavnih horova Boke u tivatskom Domu kulture.

Izvor: spc.rs