Бокељи Светом Сави и Превлачким мученицима

У склопу традиционалне црквено-народне манифестације „У светлости Христовог Васкрсења – Бокељи Светом Сави и Превлачким мученицима“ Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије и Преосвећени Епископ буеносајрески и јужно-централноаметички и администратор Митрополије загребачко-љубљанске г. Кирило предводили су 10. маја 2024. године, на спомен Спаљивања моштију Светог Саве на Врачару, у Тивту свечану празничну литију са моштима Превлачких мученика.

Литија је прошла од обале Пине до храма Светог Саве, где се митрополит Јоаникије обратио свештенству и верном народу и рекао: – Сва биографија Светог Саве јесте у светлости Божјој зато што је свој земаљски живот поживео идући стопама Христовим и сједињавајући се са Богом кроз пост, подвиг и молитву, кроз непрестано служење Богу и Цркви Његовој и жртвујући се за свој народ, за своју паству и за своју Цркву. На такав начин уподобио се Христу Господу који се жртвовао за спасење целога света. Зато нас је Свети Сава окупио као нико пре њега и нико после њега. Сви који су пре њега окупљали српски народ су заправо њему утирали пут за његово велико дело. И они који су после њега сабирали у Христу Господу, у Црви Божјој, у вери и љубави наш народ ишли су његовим стопама. Његов данашњи спомен такође је светао, иако је то један од најтужнијих дана у српској историји. Тада је српски народ доживео још једно распеће, као у време Косовског боја, али Свети Сава је заправо посведочио својим посмртним страдањем, својом посмртном жртвом, својом – можемо слободно рећи – небеском жртвом да је заједно са својим распетим народом и да се и даље жртвује за њега. Свети Сава је био са својим народом и по Србији и по Црној Гори, и на Косову и Метохији, и по Славонији и по Далмацији, и по Босни и Херцеговини, и по логорима, стратиштима и затворима, и по кланицама и по геноцидима који су извршени над српским народом. Бог је утешио наш народ за то стравично распеће од пре 430 година, јер нам је управо неколико година послао новог Светог Саву – Светог Василија Острошког. И у наше дане видимо да је Господ погледао на наш род и на нашу Цркву послије 400 година од Спаљивања његових светих моштију, а све због жртве Светог Саве, проточиле су мошти Светих мученика превлачких који су пострадали средином 15. века. И управо на 400. годишњицу од Спаљивања моштију Светог Саве оне су источиле свето миро и потврдиле да су то били монаси светосавци који су примили веру Светог Саве и који су се у своме животу трудили и били на његовом путу сједињујући се са Христом.

Потом је порти храма постављен крст који је дар јерменске заједнице у Црној Гори као симбол српског и јерменског пријатељства. Освећење крста извршио је епископ Датев Хагопиан, егзарх за Балкан Католикоса целе Јерменије. Овај крст биће убудуће место где ће се служити годишњи помен пострадалим Јерменима у геноциду који је над њима извршен током Првог светског рата на просторима некадашње Османске империје. Манифестација „У светлости Христовог Васкрсења – Бокељи Светом Сави и Превлачким мученицима“ завршена је Сабором православних хорова Боке у тиватском Дому културе.

Извор: spc.rs