Бадњи дан у Загребу

На Бадњи дан, 6. јануара 2026. године, у Саборном храму Преображења Господњег у Загребу служена је Света архијерејска литургија којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ пакрачко-славонски г. Јован, уз саслужење Његовог Преосвештенства Епископа буеносајреског и јужно-централноамеричког др Кирила, администратора Епархије загребачко-љубљанске, као и свештенства Саборног храма.

У литургијској бесједи, епископ Јован је, полазећи од јеванђељског извјештаја о попису за вријеме цара Августа, говорио о сусрету два царства: земаљског, које „броји, пописује и ставља у ред“, и Царства Божијег, које Христос објављује не силом, већ позивом да Га људи препознају срцем. Истакао је да се управо у тренутку када се у историји јавља идеја свеобухватне и моћне државе, рађа Христос – Цар небески, који долази тихо и ненаметљиво, да у људима успостави мир и заједницу. “Христос је дошао да се сви народи попишу срцем својим и да га препознају као једнога истинског Бога.. Цар небесни, да попише нас људе своје тиме што ћемо га познати, примити у срце своје и прославити га, исповиједити, дисати, мислити њиме као један.”

Епископ Јован је подсјетио да се празник Рођења Христовог у историји често сусретао и са временима великих страдања, како у библијској историји, тако и у историји српског народа. Указао је да су раздори, међусобна мржња и под‌јеле увијек водили ка пропасти и страдању, док су саборност, покајање и препознавање брата у другоме били пут повратка и обнове. Посебно је нагласио да Црква не смије постати предмет гњева, клевете и под‌јела, јер се тиме разара само ткиво заједнице коју је Христос саздао.

У завршном дијелу бесједе, епископ Јован је позвао вјернике да божићни мир не остане само празнична ријеч, већ начин живота, подсјетивши на ријечи апостола Јована: „Љубите једни друге“, и Христове ријечи: „По томе ће сви познати да сте моји ученици, ако будете имали љубав међу собом“.

По завршетку богослужења освештани су бадњаци, а епископ Кирило је захвалио епископу Јовану на доласку и пастирској ријечи, истакавши да је Христос „срце и покретач историје људског спасења“, те да Он води рачуна о свим народима и људима који Га исповиједају и љубе. Нагласио је да Христос, као Спаситељ свих, позива на мир, добру вољу и миротворство, јер су „блажени миротворци, јер ће се синови Божији назвати“.