ZAJEDNIČKA IZJAVA
PAPE FRANJE I PATRIJARHA KIRILA

Dokument primljen u zaključku susreta Njegove Svetosti Pape rimskoga Franje i Njegove Svetosti Patrijarha moskovskog i sve Rusije Kirila, održanog 12. februara 2016. godine u Havani (Kuba)

,,Blagodat Gospoda našega Isusa Hrista i ljubav Boga i Oca i zajednica Svetoga Duha da bude sa svima vama!“ (IIKor. 13, 13).

1. Po volji Boga i Oca, od Kojeg ishodi svaki dar, u ime Gospoda našega Isusa Hrista, sadejstvom Svetoga Duha Utešitelja, mi, Francisk (Franja), Papa rimski, i Kiril, Patrijarh moskovski i sve Rusije, susreli smo se danas u Havani. Mi uznosimo blagodarnost Bogu, u Trojici slavljenom, za ovaj susret, prvi u istoriji.

Susreli smo se sa radošću kao braća po hrišćanskoj veri koja su se sastala kako bi razgovarala usmeno, licem k licu (IIJov. 12), od srca srcu, i raspravljala o uzajamnim odnosima među Crkvama, o nasušnim problemima naše pastve i o perspektivi razvoja ljudske civilizacije.

2. Naš bratski susret se desio na Kubi, na raskrsnici puteva između Severa i Juga, Zapada i Istoka. Sa ovog ostrva — a ono je simvol nadâ ,,Novoga sveta“ i dramatičnih događaja istorije 20. veka — mi upućujemo svoju reč svim narodima Latinske Amerike i drugih kontinenata.

Radujemo se što se danas ovde dinamično razvija hrišćanska vera. Moćni verski potencijal Latinske Amerike i njene viševekovne hrišćanske tradicije koje se ostvaruju u životnom iskustvu milionâ ljudi predstavljaju zalog velike budućnosti ovog regiona.

3. Susrevši se na mestu udaljenom od starih sporova ,,Staroga sveta“, mi osobito snažno osećamo neophodnost zajedničkih napora katolika i pravoslavnih, pozvanih da ,,sa krotošću i strahom“ daju svetu odgovor o našoj nadi (IPetr. 3, 15).

4. Blagodarimo Bogu za darove koje smo dobili javljanjem Jedinorodnoga Sina Njegova u svetu. Mi baštinimo zajedničko duhovno Predanje prvog hiljadugodišta istorije hrišćanstva. Svedoci toga Predanja jesu Presveta Mati Božja, Djeva Marija, i sveti koje poštujemo. Među njima se nalaze i bezbrojni mučenici koji su posvedočili svoju vernost Hristu i postali ,,seme hrišćanstva“.

5. I pored zajedničkog Predanja prvih deset vekova, katolici i pravoslavni su tokom već skoro hiljadu godina lišeni međusobnog opštenja u Evharistiji. Razdeljeni smo zbog rana nanetih u sukobima i daleke i nedavne prošlosti. Isto tako, razdeljeni smo i zbog razlika, nasleđenih od naših prethodnika, u shvatanju i tumačenju naše vere u Boga, Jednog u Trima Licima – Oca, Sina i Duha Svetoga. Tugujemo zbog gubitka jedinstva, što je posledica ljudske slabosti i grehovnosti, a do toga gubitka je došlo protiv volje Hrista Spasitelja, iskazane u Njegovoj prvosvešteničkoj molitvi: ,,Da svi jedno budu, kao Ti, Oče, što si u meni i ja u Tebi, da i oni u nama jedno budu“ (Jov. 17, 21).

6. Svesni mnogobrojnih prepreka koje treba savladati, mi se nadamo da će naš susret dati doprinos delu dostizanja onoga bogozapoveđenog jedinstva za koje se molio Hristos. Neka naš susret nadahne hrišćane čitavog sveta da sa novom revnošću prizivaju Hrista u molitvi za puno jedinstvo svih učenika Njegovih! Neka u svetu koji od nas ne očekuje samo reči nego i dela naš susret postane znak nade za sve ljude dobre volje!

7. U rešenosti da preduzmemo sve što je neophodno kako bismo prevazišli nesuglasice koje smo nasledili iz istorije, mi želimo da udružimo svoje napore radi svedočenja o Jevanđelju Hristovom i o zajedničkom nasleđu Crkve prvog milenijuma tako što ćemo zajedno odgovarati na izazove savremenog sveta. Pravoslavni i katolici su dužni da nauče da pružaju jednoglasno svedočenje istine u oblastima u kojima je to moguće i nužno. Ljudska civilizacija je ušla u period epohalnih promena. Hrišćanska savest i pastirska odgovornost ne dozvoljavaju nam da ostanemo ravnodušni pred izazovima koji iziskuju zajednički odgovor.

8. Naš pogled je upravljen pre svega prema onim krajevima sveta u kojima su hrišćani izloženi progonima. U mnogim zemljama Bliskog Istoka i Severne Afrike istrebljuju se čitave porodice, sela i gradovi naše braće i sestara u Hristu. Njihovi hramovi su osuđeni na varvarsko razaranje i pljačkanje, svetinje na skrnavljenje, a spomenici kulture na uništenje. U Siriji, Iraku i drugim zemljama Bliskog Istoka sa bolom u duši posmatramo masovni egzodus hrišćana iz zemlje u kojoj je počelo širenje naše vere i gde su hrišćani živeli od apostolskih vremena zajedno sa drugim verskim zajednicama.

9. Pozivamo međunarodnu zajednicu da bez odlaganja učini sve da se spreči dalji izgon hrišćana sa Bliskog Istoka. Podižući svoj glas u odbranu progonjenih hrišćana, mi saosećamo i sa patnjama pristalicâ drugih verskih tradicija, žrtava građanskog rata, haosa i terorističkog nasilja.

10. U Siriji i u Iraku to nasilje je odnelo hiljade života, a milione ljudi ostavilo bez krova nad glavom i bez sredstava za život. Pozivamo svetsku zajednicu da objedini napore kako bi prestalo nasilje i terorizam i da istovremeno pomogne da se putem dijaloga dođe do što skorijeg ostvarenja građanskog mira. Napaćenom narodu i mnogobrojnim izbeglicama u susednim zemljama neophodna je humanitarna pomoć najširih razmera.

Molimo sve one koji mogu da utiču na sudbinu svih otetih, u tom broju i mitropolita alepskih Pavla i Jovana Ibrahima, kidnapovanih u aprilu 2013. godine, da učine sve što treba za njihovo što skorije oslobođenje.

11. Uznosimo molitve Hristu, Spasitelju sveta, da na tlu Bliskog Istoka uspostavi mir koji je ,,delo pravde” (Is. 32, 17), da učvrsti bratsku koegzistenciju među različitim narodima, Crkvama i religijama koje onde žive, da izbeglicama omogući povratak u njihove domove i da ranjenima podari isceljenje, a dušama nevino izginulih upokojenje.

Svim stranama za koje se može ispostaviti da su uvučene u konflikte upućujemo svesrdni apel da pokažu dobru volju i sednu za pregovarački sto. U isto vreme, neophodno je da međunarodna zajednica upotrebi sve moguće napore da pomoću zajedničkih, koordiniranih akcija onemogući terorizam. Sve zemlje uključene u borbu protiv terorizma pozivamo da dejstvuju odgovorno i uravnoteženo. Sve hrišćane i sve koji veruju u Boga, pozivamo na što usrdniju molitvu Tvorcu i Promislitelju sveta da On sačuva Svoju tvorevinu od uništenja i da ne dopusti novi svetski rat. Da bi se postigao stabilan i trajan mir, nasušno su potrebni napori usmereni na povratak zajedničkim vrednostima koje nas objedinjuju, a koje su utemeljene na Jevanđelju Gospoda našega Isusa Hrista.

12. Klanjamo se hrabrosti onih koji po cenu sopstvenog života svedoče o istini Jevanđelja, birajući radije smrt nego odricanje od Hrista. Verujemo da mučenici našega vremena, koji potiču iz različitih Crkava, ali su ujedinjeni zajedničkim stradanjem, predstavljaju zalog jedinstva hrišćana. Vama koji stradate za Hrista upućuje svoju reč Njegov apostol: ,,Ljubljeni! ... Radujte se što učestvujete u stradanjima Hristovim, da biste se i u otkrivenju slave Njegove radovali i veselili” (IPetr. 4, 12 – 13).

13. U naše nemirno doba neophodan je međuverski dijalog. Razlike u shvatanju verskih istina ne smeju da sprečavaju ljude različitih vera da žive u miru i slozi. U sadašnjim uslovima verski lideri imaju posebnu odgovornost za vaspitavanje svoje pastve u duhu poštovanja prema ubeđenjima onih koji pripadaju drugim verskim tradicijama. Apsolutno su neprihvatljivi pokušaji da se zločinački postupci opravdavaju verskim parolama. Nijedan zločin se ne može vršiti u ime Božje, ,,jer Bog nije Bog nereda nego mira” (IKor. 14, 33).

14. Svedočeći o velikoj vrednosti verske slobode, mi uznosimo blagodarenje Bogu za nebivali preporod hrišćanske vere do kojeg je danas došlo u Rusiji i mnogim zemljama Istočne Evrope, gde su decenijama vladali ateistički režimi. Danas su okovi militantnog ateizma zbačeni i u mnogim krajevima hrišćani mogu slobodno da ispovedaju svoju veru. Za četvrt veka tu je podignuto na desetine hiljada novih hramova i otvoreno na stotine manastira i bogoslovskih škola. Hrišćanske zajednice razvijaju bogatu dobrotvornu i socijalnu delatnost pružajući različite vidove pomoći ljudima u nevolji. Pravoslavni i katolici neretko rade rame uz rame. Oni zastupaju zajedničke duhovne osnove ljudskog življenja u zajedništvu svedočeći o jevanđelskim vrednostima.

15. U isto vreme našu zabrinutost izaziva situacija u mnogim zemljama gde su hrišćani sve češće suočeni sa ograničavanjem verske slobode i prava da svedoče o svojim ubeđenjima i da žive u skladu sa njima. Osobito vidimo da pretvaranje nekih zemalja u sekularizovana društva, kojima je tuđe svako sećanje na Boga i njegovu istinu, povlači za sobom ozbiljnu opasnost za versku slobodu. Uznemireni smo zbog sadašnjeg ograničavanja pravâ hrišćana, a mogli bismo govoriti i o njihovoj diskriminaciji u prilikama kada neke političke snage, vođene ideologijom sekularizma, veoma često agresivnog, teže da ih istisnu na margine društvenog života.

16. Proces evropske integracije, započet posle vekova krvavih sukoba, mnogi su prihvatili sa nadom kao zalog mira i bezbednosti. Ali mi u isto vreme pozivamo na oprez prema takvoj integraciji koja ne uvažava verski identitet. Mi priznajemo doprinos drugih religija našoj civilizaciji, ali smo ubeđeni da Evropa mora da ostane verna svojim hrišćanskim korenima. Pozivamo hrišćane Zapadne i Istočne Evrope da se ujedine radi zajedničkog svedočenja o Hristu i Jevanđelju da bi Evropa sačuvala svoju dušu, oblikovanu dvehiljadugodišnjom hrišćanskom tradicijom.

17. Naš pogled je upućen ljudima koji se nalaze u teškom stanju i žive u uslovima krajnje nužde i siromaštva dok materijalna bogatstva čovečanstva rastu. Mi ne možemo da ostanemo ravnodušni prema sudbini milionâ migranata i izbeglica koji kucaju na vrata bogatih zemalja. Bezobzirni potrošački mentalitet, karakterističan za neke od najrazvijenijih država, ubrzano troši resurse naše planete. Rastuća nejednakost u raspodeli zemaljskih dobara pojačava osećanje nepravednosti sistema međunarodnih odnosa koji se nameće.

18. Hrišćanske Crkve su pozvane da brane zahteve pravičnosti, poštovanja prema tradicijama narodâ i delotvorne solidarnosti sa svima koji stradaju. Mi hrišćani ne smemo zaboraviti da ,,što je ludo pred svetom ono izabra Bog da posrami mudre; i što je slabo pred svetom ono izabra Bog da posrami jake; i što je neplemenito pred svetom i poniženo izabra Bog, i ono što je ništavno, da uništi ono što jeste, da se ne pohvali nijedno telo pred Bogom” (IKor. 1, 27 – 29).

19. Porodica je prirodno središte života čoveka i društva. Mi smo zabrinuti zbog krize porodice u mnogim zemljama. Pravoslavni i katolici zastupaju jedan te isti stav o porodici i osećaju se pozvanima da svedoče o porodici kao putu ka svetosti koji otkriva međusobnu vernost supružnikâ, njihovu spremnost da rađaju i vaspitavaju decu, solidarnost među pokoljenjima i poštovanje prema slabima.

20. Porodica je utemeljena na braku kao aktu slobodne i verne ljubavi između muškarca i žene. Ljubav učvršćuje njihovu zajednicu i uči ih da prihvataju jedno drugo kao dar. Brak je škola ljubavi i vernosti. Mi žalimo što se sada neke druge forme zajedničkog življenja izjednačavaju sa brakom kao zajednicom, a biblijskom tradicijom osvećene predstave o očinstvu i materinstvu kao posebnom prizvanju muškarca i žene u braku potiskuju se iz društvene svesti.

21. Pozivamo sve i svakog da poštuje čovekovo neotuđivo pravo na život. Milionima začete dece uskraćena je i sama mogućnost da se rode. Glas krvi nerođene dece vapije ka Bogu (Post. 4, 10).

Širenje takozvane eutanazije dovodi do toga da prestareli i bolesni počinju da se osećaju kao prekomerni teret za svoje bližnje i za društvo u celosti.

Izražavamo zabrinutost zbog sve šire primene biomedicinskih reproduktivnih tehnologija jer manipulisanje ljudskim životom predstavlja atak na osnove ljudskog bića, stvorenog po liku Božjem. Smatramo svojom dužnošću da podsetimo na neizmenjivost hrišćanskih moralnih načela, zasnovanih na poštovanju dostojanstva čoveka koji je prizvan u život po zamisli svoga Tvorca.

22. Želimo da danas uputimo posebnu poruku hrišćanskoj omladini. Vi, mladi, ne smete zakopavati talenat u zemlju (sr. Mat. 25, 25) nego treba da sve darovane vam od Boga sposobnosti upotrebite kako biste u svetu zastupali istinu Hristovu i kako biste u svom životu ovaplotili jevanđelske zapovesti o ljubavi prema Bogu i bližnjima. Ne bojte se da idete protiv toka stvari dok se borite za istinu Božju, sa kojom se ni izdaleka ni uvek ne slažu savremeni sekularni standardi.

23. Bog vas ljubi i očekuje da svako od vas bude Njegov učenik i apostol. Budite svetlost svetu da ljudi koji vas okružuju vide vaša dobra dela i proslave Oca vašega Nebeskog (Mat. 5, 14 – 16)! Vaspitavajte decu u hrišćanskoj veri, predajte im dragoceni biser vere (Mat. 13, 46) koji ste i sami primili od svojih roditelja i predaka! Ne zaboravljajte da ste ,,kupljeni skupo” (ΙKor. 6, 20) — po cenu smrti Bogočoveka Isusa Hrista na Krstu.

24. Pravoslavni i katolici nisu ujedinjeni samo zajedničkim Predanjem Crkve prvog hiljadugodišta nego i misijom propovedanja Jevanđelja Hristova u savremenom svetu. Preduslov za tu misiju jeste međusobno uvažavanje članova hrišćanskih zajednica. Ona isključuje svaki oblik prozelitizma.

Mi nismo suparnici već braća: od ovog shvatanja moramo polaziti u svim našim postupcima u odnosima jednih prema drugima i prema spoljašnjem svetu. Pozivamo katolike i pravoslavne u svim zemljama da uče da žive zajedno u miru i ljubavi i da isto misle među sobom (Rimlj. 15, 5). Nedopustivo je koristiti neprilična sredstva kako bi vernici bili prinuđeni da iz jedne Crkve pređu u drugu, čime se prenebregava njihova verska sloboda i njihove sopstvene tradicije. Naše je prizvanje da sprovodimo u život zavet apostola Pavla i širimo Jevanđelje ,,ne tamo gde ime Hristovo beše poznato”, da ne zidamo ,,na tuđem temelju” (Rimlj. 15, 20).

25. Nadamo se da će naš susret doprineti pomirenju gde god postoje trvenja između grkokatolika i pravoslavnih. Danas je očevidno da metod ,,unijaćenja” iz prethodnih vekova, koji je podrazumevao privođenje jedne zajednice jedinstvu sa drugom putem njenog otkidanja od svoje Crkve, ne predstavlja put ka vaspostavljanju jedinstva. U isto vreme, crkvene zajednice nastale usled istorijskih okolnosti imaju pravo da postoje i da preduzimaju sve neophodne mere kako bi zadovoljile duhovne potrebe svojih vernika, uz istovremenu težnju da žive u miru sa susedima. Pravoslavnima i grkokatolicima preko je potrebno pomirenje i pronalaženje obostrano prihvatljivih oblika koegzistencije.

26. Mi žalimo zbog sukoba u Ukrajini koji je odneo već mnogo životâ i doneo bezbrojne patnje mirnim stanovnicima, a društvo bacio u duboku ekonomsku i humanitarnu krizu. Pozivamo sve strane u konfliktu na razboritost, društvenu solidarnost i aktivno mirotvorstvo. Pozivamo naše Crkve u Ukrajini da se trude da ostvare društvenu slogu, da se uzdržavaju od učešća u sukobu i da ne pružaju podršku daljoj eskalaciji sukoba.

27. Izražavamo nadu da će raskol među pravoslavnim vernicima u Ukrajini biti prevaziđen na osnovu postojećih kanonskih normi i da će svi pravoslavni hrišćani u Ukrajini živeti u miru i slozi, a da će katoličke zajednice u zemlji to podržavati kako bi naše hrišćansko bratstvo bilo još očiglednije.

28. U savremenom svetu — koji jeste mnogoobrazan, ali ga istovremeno spaja zajednička sudbina — katolici i pravoslavni su prizvani da bratski sarađuju u objavljivanju Jevanđelja spasenja radi zajedničkog svedočenja o moralnom dostojanstvu i istinskoj slobodi čoveka, ,,da svet poveruje” (Jov. 17, 21). Taj svet, u kojem se ubrzano podrivaju duhovni temelji ljudskog bitisanja, čeka od nas snažno hrišćansko svedočenje u svim oblastima ličnog i društvenog života. Od toga da li ćemo mi biti u stanju da u naše prelomno doba zajedno pružamo svedočenje Duha istine – umnogome zavisi budućnost čovečanstva.

29. U neustrašivom objavljivanju istine Božje i spasonosne Blage Vesti neka nam pomogne Bogočovek Isus Hristos, Gospod i Spasitelj naš, Koji nas duhovno ukrepljuje Svojim nelažnim obećanjem: ,,Ne boj se, malo stado, jer bi volja Oca vašega da vam dade Carstvo” (Luk. 12, 32).

Hristos je Izvor radosti i nade. Vera u Njega preobražava čovekov život i ispunjava ga smislom. U to su se iz sopstvenog iskustva uverili svi oni za koje, rečima apostola Petra, možemo kazati da nekada nisu bili narod, a sada jesu narod Božji; nekada ne bejahu pomilovani, a sada su pomilovani (IPetr. 2, 10).

30. Ispunjeni blagodarnošću za dar uzajamnog razumevanja, obelodanjen prilikom našeg susreta, s nadom se obraćamo Presvetoj Majci Božjoj, prizivajući je rečima drevne molitve: ,,Pod tvoju milost pribegavamo, Bogorodice Djevo”. Neka Preblagoslovena Djeva Marija svojim zastupništvom ukrepi bratstvo svih koji je poštuju da bi oni, u vreme koje Bog odredi, bili sabrani u miru i jedinomisliju u jedan Narod Božji, da bi se proslavilo ime Jednosušne i Nerazdeljive Trojice!