† Vladimir Jelić, upravnik Patrijaršijskog dvora u Beogradu (1970– 2026)

U Gospodu je usnuo ipođakon Vladimir Jelić, osvedočeni Srbin i čovek lavljeg srca, verni suprug Ivane i otac četvoro dece: Andreja, Irine, Milice i Marka.

Vladimir je svojim životom svedočio duboku veru u Hrista i iskrenu, nepokolebljivu predanost Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi služeći joj životom, s ljubavlju i smirenjem, najpre kao verni pratilac i desna ruka blaženopočivšeg Patrijarha Irineja, a potom kao odani i požrtvovani pratilac i saradnik našeg oca – Njegove Svetosti Patrijarha srpskog g. Porfirija. Bio je dugogodišnji upravnik Patrijaršijskog dvora u Beogradu.

Vladimir je miomirisni cvet iznikao u blagočestivoj i bogomoljnoj porodici, a procvetao u rukosadu duhovne i liturgijske zajednice okupljene oko Pravoslavne misionarske škole pri hramu Svetog Aleksandra Nevskog u Beogradu. Svoju veru u Hrista nije svedočio samo rečima već životom i delima.

Svi mi koji smo blagosloveni prijateljstvom sa Vladimirom, imali smo priliku da sretnemo iskrenog i neposrednog čoveka tople i nežne duše, neustrašivog duha, iskrenog osmeha, dobrote i delatne Božje ljubavi koja zrači iz njegovih bistrih, detinjih očiju.

Njegova hrabrost i požrtvovanje za bližnjeg su obeležili i zapečatili njegov život na zemlji da bi na nebu danas prosijao sa svima Svetima. Pokušavajući da spase tuđe živote, pretrpeo je teške povrede ne mareći za sopstveni život svedočeći delom onu jevanđeljsku ljubav koja po rečima Svetog apostola Pavla ne traži svoje (1Kor 13, 5) i potvrđujući Hristove reči: Od ove ljubavi niko nema veće, da ko dušu svoju položi za prijatelje svoje (Jn 15, 13).

Vladimirov život jeste živo svedočanstvo vere, ljubavi i nesebičnog služenja roditeljima, porodici, Crkvi i srpskom narodu. Neka nam zato u srcima i molitvenom pamćenju zauvek ostane njegov svetli lik, onakav kakvog ga poznajemo i volimo – radostan, vedar, bistrih očiju i širokog, detinjeg osmeha u kome se ogleda čistota njegove duše i ljubav prema životu i ljudima.

Ugledajući se na vernog slugu Božjeg, predanog supruga i oca, našeg voljenog brata Vladimira, molimo sve kolenopreklono da njegovo ime čuvaju u srcu i u svojim molitvama sve do ponovnog susreta u Carstvu Božjem gde ljubav nikada ne prestaje (1Kor. 13, 8).

Sa svetima upokoj, Hriste Bože, dušu usnulog sluge Tvoga Vladimira gde nema bola, ni tuge, ni uzdisanja, nego gde je život beskonačni.

Večan mu spomen!

Dragi Vanja, hvala ti za sve!

Hristos vaskrse, radosti moja!

Tvoj brat Dejan