Vaznesenje Gospodnje – ispunjenje svih praznikâ

Praznik Vaznesenja Gospoda našeg Isusa Hrista, proslavlja se u četrdeseti dan po Pashi. Dan uoči Vaznesenja bogoslužbeno se svečano proslavlja kao odanije Pashe, kada se bogosluženje savršava kao da sam dan Vaskrsa.

Otac Aleksandar Šmeman veli: Praznik Vaznesenja je praznik neba otvorenog čoveku, praznik neba kao novog i večnog doma i obitališta čovekovog, neba kao našeg istinskog zavičaja. Greh je razdvojio zemlju od neba i pretvorio nas u zemna i prizemna bića koja su upućena isključivo na zemlju i koja žive isključivo zemljom. Greh i nije ništa drugo do naše unutarnje odricanje od Neba. I mi na dan Vaznesenja ne možemo a da se ne zgrozimo pred tim čovekovim odricanjem od Neba, pred odricanjem kojim je danas zatrovan čitav svet. Čovek sa gordošću i važnošću objavljuje da je on materija i samo materija, i da je čitav svet materija, i da ničega drugoga nema osim materije. Štaviše, on kao da se raduje svemu tome, te sa prezrenjem i žaljenjem sve one koji još uvek veruju u nekakvo „nebo“ naziva glupacima i neznalicama. „Pa, i to, moj brajkoviću, što ti nazivaš nebom  kažu takvi  i to je takođe materija, i ničega drugoga nema, niti je bilo, niti će biti. Svi ćemo umreti i istruliti, a dotle daj na gradimo zemaljski raj odbacivši sve popovske izmišljotine“. (Iz dela, „Tajne praznika“)

Sa slobodom možemo reći da je Vaznesenje Gospodnje praznik u kome bivaju ispunjeni i upotpunjeni svi praznici domostroja našega spasenja, počev od roždestva Hristovog, pa do raspeća i Hristovog slavnog Vaskrsenja. Hristos je svoje učenike usrdno u nadahnuto poučavao o Carstvu Božjem od svog Vaskrsenja, pa sve do dana kada se sa jeleonske gore Vazneo na nebo i seo sa desne strane Oca. U našem narodu praznik Vaznesenja ne nazivamo slučajno Spasovdan. Ime Spasovdan ukazuje da je praznikom Vaznesenja Gospodnjeg ispunjeno i upotpunjeno delo Spasenja, sve što je Gospod imao u svom prevečnom planu, ispunjeno je ovim velikim Gospodnjim praznikom. Praznik Vaznesenja Gospodnjeg nije se oduvek praznovao u četrdeseti dan po Pashi, već je pedesetnica kao blagosloveni period, bila vreme savršavanja bogoslužbenih spomena velikih praznika. Neki Oci pak spominju da je Vaznesenje u jednom periodu praznovano zajedno sa praznikom silaska Svetoga Duha na Apostole, ali ovo dvojedino praznovanje nije dugo potrajalo, jer već od Svetog Jovana Zlatoustog imamo prve omilije na praznik Vaznesenja kao zasebnog praznika. Ovo zasebno mesto proslavljanja Vaznesenja u četrdeseti dan po Pashi dovelo je i do toga da Vaznesenje dobije svoje pretprazništvo i poprazništvo. Mesto sa koga se Gospod naš vazneo na nebo posebno je poštovano od samih početaka, a kao što znamo uz crkvene istorije na tom mestu velelepni hram sagradila je Sveta Carica Jelena, ali taj hram je do temelja razoren od saracena.

Himnografija ovog divnog praznika ima dvojaki karakter, pre svega radosni, ali u nekim momentima uočavaju se momenti tuge apostola koji su neveseli zbog uzlaska Spasiteljevog na nebo. U današnjoj službi Vaznesenja sačuvana je i jedna stihira koja svedoči o dvojedinom praznovanju Vaznesenja i Pedesetnice, a to je jedna od stihovnjih stihira na večernjem. Kao i ostali veliki Gospodnji praznici, Vaznesenje ima svoje posebne antifone na Liturgiji, vhodni stih, kao i pričasten. Na kraju nije suvišno spomenuti da se Vaznesenje Gospodnje sa posebnom pažnjom i toržestvenim bogosluženjima proslavlja u prvoprestonom gradu Beogradu kao gradska slava, ali i kao hramovna slava Vaznesenskog hrama u centru grada. Kao sastavni deo svečanog proslavljanja slave grada Beograda, svake godine Prvojerarh naše pomesne Crkve predvodi Spasovdansku litiju koja je već postala blagoslovena i lepa tradicija.

Uzneo si se u slavi, Hriste Bože naš, koji si obradovao učenike obećanjem Svetoga Duha, pošto su bili utvrđeni blagoslovom, da si Ti Sin Božiji, Izbavitelj sveta. (tropar)

Ispunivši Božje promišljanje o nama i ujedinivši zemaljsko sa nebeskim, vazneo si se u slavi Hriste Bože naš, ne odvajajući se nikako, već ostajući prisutan, Ti govoriš onima koji Te ljube: Ja sam s vama i niko ne može protiv vas. (kondak)

Branislav Ilić, teolog

izvor: spc.rs