Vaskrs u Argentini – ljubav pravoslavna iz provincije Čako i Grada skulptura

Zvuk crkvenih zvona odzvanjao je gotovo celom Južnom Amerikom. Najradosniji hrišćanski praznik – Vaskrs svečano je proslavljen i u svih sedam parohija SPC i tri manastira u Argentini. U najmlađem hramu, u provinciji Čako, liturgiji je prisustvovao i veliki broj onih koji su spoznaju vere pronašli u pravoslavlju i sada su u procesu koji prethodi krštenju. Pravoslavlje nije prisiljavanje, pravoslavlje je ljubav, poručuje Aleksandar Milović, bivši profesionalni košarkaš koji je igrao sa više NBA zvezda, a danas, „promišlju Božjom“ prezviter Hrama Svete Trojice u Rezistenciji – mestu u svetu sa najviše umetničkih dela na otvorenom zbog čega ga nazivaju i Grad skulptura.

„Vaskrs u Argentini se proslavlja na veoma specifičan način. Mnogi ljudi koji nam dolaze mogu da osete čari pravoslavlja i praktično se osete kao da se nalaze u Beogradu, Novom Sadu, Cetinju ili Podgorici“, ističe u razgovoru za Internet portal RTS prezviter Hrama Svete Trojice u Rezistenciji Aleksandar Milović.

Otkriva da je ove godine vaskršnja liturgija bila posebna zato što je prisustvovao i veliki broj onih koji bi da pređu u pravoslavlje.

„Imamo dosta njih koji prisustvuju liturgijama, a koji su katolici, druge veroispovesti i ljudi koji nisu kršteni, niti pripadaju bilo kojoj crkvi ili imaju bilo koju veru. Na moje pitanje šta ih je dovelo kod nas kažu: ‘Potraga za Bogom. Hoćemo da imamo veru, jer bez vere nemamo putokaz u životu i osećamo se prazno'“, priča Milović.

Objašnjava da je većina novopridošlih pronašla preko društvenih mreža i aktivnosti SPC u Južnoj Americi, ali i zato što su nezadovoljni radom katoličke crkve.

„Žele da upoznaju i osete nešto novo. Naravno, tu im se dopada sam izgled našeg hrama u Rezistenciji i od toga sve počinje, a nastavlja se prisustvom liturgijama, upoznavanjem vere. Pravoslavlje nije prisiljavanje. Pravoslavlje je ljubav i upravo je to ono što želimo da drugi osete kada dođu u crkvu i kada prisustvu našim liturgijama“, poručuje Milović.

Pravoslavna radionica

Važnost Velikog posta kao uvod u Vaskrs, ali i časovi veronauke samo su neke od redovnih aktivnosti za buduće vernike SPC.

Jedna od tih aktivnosti je i pravoslavna radionica koja već drugu na Veliku subotu okuplja, pre svega, najmlađe, ali ih ima svih generacija.

O važnosti vaskršnjih simbola, posebno šaranja jaja, mališane već drugu godinu uči Milovićeva supruga, a pomažu joj parohijani.

„Glavni cilj je da se prevashodno deci i mladima prenese znanje i važnost i značenje farbanja vaskršnjih jaja, takmičenje u kucanju jajima, objašnjenje simbolike boja, ali i da im damo što više tehnika i načina da se zabave i da kroz zabavu nauče dosta o pravoslavlju“, navodi ovaj sveštenik.

Čako – „srce bivše Jugoslavije“

Pokrajina Čako – druga najveća šumovita oblast Južne Amerike nakon Amazona, nalazi se na severoistoku Argentine, blizu granice sa Paragvajem, a glavni grad Rezistencija jedinstven je u svetu po najvećem broju umetničkih radova na otvorenom.

Širom centra, po ulicama, trgovima i parkovima, izloženo je 660 skulptura, pa ovo mesto od 300.000 stanovnika nazivaju i „muzejom na otvorenom“ i Gradom skulptura.

Rezistencija je za Argentinu i zvanično Nacionalna prestonicu skulptura.

„Kada je trebalo da dođem u Argentinu, iskreno, nisam ni čuo za provinciju Čako. Onda sam izučio i saznao da je to ‘srce bivše Jugoslavije’ gde živi ogroman broj potomaka Crnogoraca i Srba“, otkriva Milović.

Dodaje da je više decenija duhovni život u Argentini bio sveden na minimum ili ga nije ni bilo.

„Crkve su bile prazne, bez sveštenika. Možda se ponekad služila jedna liturgija u toku godine. Samim tim nije bilo ni poznavanja SPC, ni zainteresovanih. To se održavalo. Međutim nakon dolaska blaženopočivšeg mitropolita Amfilohija sve se promenilo“, priča Milović.

Upravo zahvaljujući predlogu mitropolita Amfilohija Sveti arhijerejski sabor SPC je 26. maja 2011. doneo odluku o osnivanju nove eparhije sa sedištem u Buenos Ajresu.

„Danas imamo određeni klir koji raste i razvija se, a potomci naši se vraćaju svojim korenima. Uz to ima još ljudi koji su zainteresovani za pravoslavnu veru. Jedno potpomaže drugo. Kultura, tradicija, vera“.

Rezultat dobrog rada je i odluka gradskih vlasti Rezistencije da SPC bude uvrštena na turističku mapu.

„To nam pomaže da ljudi čuju za nas, da upoznaju našu crkvu i samim tim korene ljudi koji su poreklom iz Crne Gore i Srbije“, poručuje Milović.

Priznaje i da je ovaj deo Argentine „pronašao njega“.

„Ja nisam tražio ovaj grad. Nakon prve i druge košarkaške sezone tražio sam da idem za nečim boljim, ali Božija volja je bila da ostanem baš tu i da kroz vreme upoznam čari grada Rezistencije, kulturno-istorijsko nasleđe i da mu dodam još jednu značajnu tačku, a to je Srpska pravoslavna crkva i ovaj predivni hram koji imamo ovde, a svakog meseca ga posećuje sve veći broj turista i ljudi koji ovde žive“.

Košarkaš u mantiji

Aleksandar Milović je profesionalnu košarkašku karijeru započeo u američkoj NCAA ligi. Tamo je igrao protiv kasnijih NBA zvezda poput Kevina Duranta i Džejmsa Hardena.

„Tačno, igrao sam sa mnogim NBA zvezdama. Koliko sam bio uspešan moj odgovor je: ‘Hvala Gospodu za sve’, jer na početku moje karijere uspeh se donekle merio po jačini ugovora, jačini kluba u kome se igra. Međutim, kako čovek sazreva može da vidi da je uspeh zapravo u nekim drugim stvarima vrednijim od novca i slave“, priznaje.

Košarka ga je 2015. i odvela u Južnu Ameriku.

„Igrao sam u par zemalja i klubova i zadovoljan sam učinjenim. Usput sam naučio mnogo stvari, upoznao devojku, sadašnju suprugu, formirali smo porodicu“, kaže Milović.

Priznaje da mu, kao i svakome ko živi i radi u dijaspori nedostaje otadžbina.

„Ja sam dete koje se podiglo na Cetinju, u cetinjskom manastiru. Navikao sam se da živim daleko od svoje porodice i zemlje, ali nešto što me najviše veže je crkva. Prvo pitanje kada je trebalo da pređem da igram u Argentini bilo je da li postoji pravoslavna crkva. To je za njih bilo iznenađujuće“, seća se.

Odgovor je usledio relativno brzo zato što u Mačagaju, u provinciji Čako, postoji jedno od najstarijih pravoslavnih zdanja u Južnoj Americi – crkva Svetog Nikole koja je podignuta 1938. godine.

„Tu sam počeo, sa tadašnjim ocem Brankom Stanišićem koji je danas i moj kum. Pomagao sam mu u oltaru. Na liturgije sam išao i tu, kao i prethodno u drugim zemljama gde sam igrao košarku i živeo. Ali, uz oca Branka sam sve više zavoleo i liturgiju i sasluživanje. On me je prvi i uveo u oltar crkve. To je postao sastavni deo mog života“, otkriva ovaj sveštenik.

Episkop buenosajreski i južno-centralnoamerički, mitropolit Kirilo mu je prvi predložio da jednog dana postane sveštenik.

„U početku to nisam hteo da prihvatim jer nikada sebe nisam zamišljao u mantiji, niti da budem sveštenik. Ali, u razgovorima sa ocem Brankom i mojim drugim kumom, jeromonahom Nikitom Vujićem koji je u Argentini bio dve godine sveštenik, odlučio sam da prihvatim. Sve se sklopilo božijom voljom i milošću“.

Mitropolit Kirilo ga je 2023. rukopoložio u čin đakona dok se i dalje profesionalno bavio košarkom.

„Izuzetno sam zahvalan na ukazanoj prilici i časti“, kaže Milović.

Izvor: rts.rs