USPEŠNO ZAVRŠENE ŠESTA I SEDMA NEDELJA PROGRAMA „PUT VRLINA“

Srpska pravoslavna crkvena opština u Ljubljani tokom letnjih meseci organizovala je u Parohijskom domu dnevni boravak za decu osnovnoškolskog uzrasta. Poslednje dve sedmice protekle su u znaku uzrastanja u vrlinama pravednosti i mudrosti.

 U nastavku sledi izveštaj koordinatora programa:

Ima dana koji se završe u kalendaru, ali zauvek ostanu u srcu. Takve su bile i poslednje dve sedmice letnjeg programa za decu ”Put vrlina”. 

Iza nas su dani ispunjeni dečjim smehom, pesmom, molitvom, igrom, stvaranjem, novim prijateljstvima i susretima koji su nas obogatili. Bili su to dani u kojima smo zajedno učili, ali i u kojima smo jedni od drugih učili ono najvažnije – kako biti vrlinski čovek. Tokom poslednje dve sedmice u kojima su centralne vrline kojima smo se učili – pravednost i mudrost, 55 mališana nastavilo je svoj „Put vrlina“, stasavajući u male pravednike i mudrace.

Kada se i sedma nedelja programa završila, spoznali smo da vrline koje smo učili ne ostaju u našim radionicama, igrama i diplomama — one ostaju trajne pratilje u našim životima.

ŠESTA NEDELJA — PUT PRAVEDNIKA

U šestoj nedelji učili smo šta znači biti pravedan. Otkrivali smo da pravednost nije strogost, niti potreba da uvek budemo u pravu.

Pravednost je čistota srca. Poštenje kada niko ne gleda. Hrabrost da kažemo istinu. I snaga da stanemo uz onoga kome je potrebna naša ruka. Kroz igru, razgovor i zajedničko stvaranje učili smo da nije uvek najlakše izabrati ono što je ispravno, ali da je upravo tada naš izbor najvažniji.

Svaki dan započinjali smo jutarnjom molitvom, a zatim vreme provodili u razgovoru, učenju i druženju sa našim dragim sveštenicima Aleksandrom Obradovićem, Borislavom Livopoljcem i đakonom Petrom Kozakijevićem.

Učili smo ćirilicu, razgovarali o veri i vrlinama, a naše male ruke strpljivo su pravile brojanice od Bogorodičinih suza, uz pomoć brata Dragana Đurđevića.

Kroz muziku i pesmu sa Nevenom Lajić otkrivali smo da postoje osećanja koja je ponekad lakše otpevati nego izgovoriti.

Posebnu radost donela nam je Lena Lau,  šampionka u plesu, koja je svojim znanjem, veštinom i neverovatnom energijom pokrenula mališane pokazujući im da se do ostvarenja snova stiže korak po korak uz rad, istrajnost i veru u sebe.

Sestra Kasijana, monahinja iz Manastira Rođenja Presvete Bogorodice kod Novog Mesta, tiho i toplo nam je odškrinula vrata sveta molitve, tišine, mira i uzvišenog monaškog života.

Bila je to nedelja u kojoj smo učili da pravednost nije samo ono što činimo za sebe, već i ono što smo spremni da učinimo za drugoga.

SEDMA NEDELJA — KRUNISANJE MUDROŠĆU

U poslednjoj sedmici učili smo se mudrosti. Saznali smo da mudrost nije samo znati mnogo, već je mudrost znati šta je dobro i imati snage da to dobro izaberemo. Znati kada treba govoriti, a kada je mudrije sačuvati tišinu. Znati šta treba slušati, čemu verovati i kojim putem krenuti.

Učili smo kako da čuvamo svoj jezik, svoje pismo, veru i tradiciju, jer ono što nam je predato sa ljubavlju jednoga dana treba da predamo onima koji dolaze posle nas.

Uz oce Radeta Despotovića, Borislava Livopoljca i đakona Petra Kozakijevića, otkrivali smo poučne detalje svetih reči. Do ćiriličnih slova stizali smo kroz igru „Lov na blago“. Pevali smo, igrali folklor, slavili rođendane i radovali se svakom novom danu. Napravili smo i izlete u svet muzike — upoznali se sa klavirom, slušali, svirali i otkrivali radost muzičkog stvaranja. Naučili smo i jednu lekciju koja će im biti dragocena i mnogo nakon letnjeg raspusta koji je za nama: kako da budemo mudri, oprezni i sigurni u svetu interneta.

Poseban pečat završnoj nedelji dao je i onlajn susret sa pesnikom, koji nam je pokazao da reč može da bude slika, osećanje, igra i most između ljudi. A onda, kao da je samo leto poželelo da nam priredi poslednji veliki poklon — usledila je plovidba lađom po Ljubljanici. Pesma, osmesi, druženje i pogledi puni radosti bili su naša najlepša završna slika koju ćemo poneti sa sobom.

ZA KRAJ:

Kada se osvrnemo na sve što je iza nas, teško je pronaći reči dovoljno velike da opišu ovu radost. Zato danas kažemo samo: hvala! 

Hvala našim divnim i neumornim volonterima, koji nisu poklonili samo svoje vreme i trud, već i nešto mnogo vrednije – svoje srce. Zahvaljujemo se i dragim gostima, koji su sa decom podelili svoje znanje, talenat, iskustvo i ljubav. 

Naši mali pravednici i mudraci u rukama su poneli diplome, ali mi znamo da najvrednije što nose nije na papiru. Nosiće sa sobom uspomene, nova prijateljstva, reči koje su čuli, pesme koje su pevali, molitve koje su izgovarali i lekcije koje će tek vremenom dobijati svoje pravo značenje. 

Želimo da iz ovog leta ponesu hrabrost da brane istinu, mudrost da prepoznaju dobro, snagu da učine pravu stvar i srce koje nikada neće zaboraviti da voli. Želimo da ponesu svoj mali, nevidljivi štit dobrote, istine, vere i ljubavi. Jer diploma će jednoga dana izbledeti, fotografije će postati uspomene, ali ono što smo posadili u njihova srca može da raste čitavog života.

„Put vrlina“ ne završava se diplomom. On se nastavlja svaki put kada dete izabere da kaže istinu, kada pruži ruku prijatelju, kada oprosti i kada pomogne onome ko je sam, kada čuva svoju veru, jezik i pismo, kada, iako može da izabere lakši put, izabere dobar put.

I zato, dragi naši Pravednici i Mudraci, neka vam ovaj letnji put bude tek početak. A mi ako smo tokom ovih sedam nedelja uspeli da makar jedno malo srce učinimo hrabrijim, dobrijim i mudrijim onda je naš „Put vrlina“ ispunio svoju najlepšu misiju.

Realizaciju projekta pomogla je Uprava za saradnju sa crkvama i verskim zajednicama Ministarstva pravde Republike Srbije, na čemu joj Crkvena opština u Ljubljani srdačno blagodari.

Srpska pravoslavna crkvena opština Ljubljana