Ученици Православне гимназије први на квизу из хрватског језика

Исцрпан квиз Градске књижнице Загреб одвијао се једном мјесечно кроз пуних седам етапа, у којима је трочлана екипа ученика Српске православне гимназије Катарина Кантакузина Бранковић била убједљиво најбоља

Кроз прелиставање дневне штампе у редакцији Новости, за око нам је запао кратак чланак из Вечерњег листа с причом о побједничком тиму квиза Градске књижнице Загреб. На њему се провјеравало знање из хрватског језика и књижевности те опће културе, а све у циљу тестирања знања за државну матуру. Прво мјесто освојио је тројац из ученичког дома Бруно Бушић из Гајеве и све би било тако обично да нису у питању ученици Српске православне гимназије Катарина Кантакузина Бранковић: Александар Медићи Ђорђе Суботић из Книна и Синиша Ненадовић из Дарувара. Исцрпан квиз у форми правог школског теста, одвијао се једном мјесечно кроз пуних седам етапа, у којима је ова екипа била убједљиво најбоља. То је био први глас о њиховом успјеху, како нама, тако и равнатељу гимназије Слободану Лалићу који је ђацима због тога великодушно одобрио слободан сат за разговор с нама.

Имамо привилегију да се школујемо у Хрватској, а читамо дјела из књижевних раздобља која нису предвиђена на сатовима хрватског. Наши вршњаци не знају за Бранка Ћопића или Бранислава Нушића - коментира Ђорђе Суботић

Три школска, домска и квизашка друга, ученици су трећег разреда. Пролазе с одличним успјехом, а за овај квиз се уопће нису припремали. Коментирамо да њихова, ионако чувена професорица Мира Бићанић, није могла добити бољу рекламу од ове.

- Професорица је најстручнија у том подручју и с њом су сатови јако занимљиви. Немамо штреберски приступ градиву. То је више дебата у којој износимо свој начин размишљања о томе шта можемо из неког раздобља историје и књижевности научити, како то данас можемо примијенити. То важи чак за онај досадан период књижевности попут хрватског барока. Нисмо се припремали за квиз, дали смо све од себе, а нешто смо и погађали - говори нам Ђорђе уз смијех.

У задњих неколико година квизови су постали врло популарни, од књижница, преко факултета, школа па чак до кафића. Ђорђе, Александар и Синиша не прате тај тренд; једино су жељели провјерити своје знање и забавити се. Нису придавали значај томе ваљда зато што су се и раније такмичили на државним натјецањима: Александар се окушао на жупанијском из географије и биологије, а Александар из историје и географије.

- Били смо ми и прошле године на овом квизу али нисмо остварили неки резултат. Ове године нас је кренуло иако је тест обухваћао и градиво из четвртог разреда, а то још увијек нисмо радили. Али свеједно смо били најбољи - поносан је Александар. Као награду за прво мјесто добили су бесплатно чланство у Градској књижници за сљедећу школску годину, поклоне од спонзора у виду школског прибора и бонове за куповину књига.

Функционирају као одличан тим: Синиша је одличан у хрватској граматици, а Ђорђе и Александар ‘растурају’ хрватску и свјетску књижевност. Опћа култура подједнако добро иде свима; пуно читају, слушају, прате политичку и друштвену ситуацију. Без обзира колико су добри у томе, нитко од њих нема намјеру студирати језике и књижевност.

Александра тренутно највише занима биологија, па себе види на медицини, док је прије имао жељу да упише теологију. Ђорђе жели бити природњак иако му добро иду друштвене знаности. ‘Видим себе на фармацији, то ми је већи изазов’ -каже, а свјестан је такођер законитости тржишта рада. Синиша размишља о праву. Са сигурношћу знају да ће остати у Загребу. Посветили смо се чињеници да су престављали дом који носи назив најпознатијег хрватског дисидента па смо их приупитали како им изгледа свакодневни живот у ‘Бушићу’.

- Било је неких ситних провокација, али није дуго трајало, на сву срећу. Мирно је, не рачунајући то на почетку. У добрим смо односима са свима иако се највише дружимо с друговима из гимназије - каже нам Синиша. На питање који предмет им је дражи – српски или хрватски, углас одговарају хрватски! Кажу да сатове оба језика не доживљавају као двоструки посао зато што се градиво у великом дијелу преклапа, што добро дође за утврђивање знања.

- У основној школи смо учили хрватски и јако нам је драго што имамо прилику учити српски који је битан за нас у смислу идентитета, али и због аутора који су у хрватском образовном систему прешућени. Имамо квалитетну наставу из српског и на неки начин имамо привилегију да се школујемо у Хрватској, а да читамо дјела из књижевних раздобља која нису предвиђена на сатовима хрватског. Наши вршњаци не знају за Бранка Ћопића или, рецимо, заБранислава Нушића - коментира Ђорђе.

- Гледамо да прођемо оно што нам је заиста битно, неке ауторе прескачемо, не идемо дословно по плану и програму. Све се одрађује, али репрезентативној прози дајемо пуно више простора - објашњава Александар. Будући да се ближи упис нове генерације у Гимназију, замолили смо суговорнике да ју на свој начин препоруче онима који је желе уписати, а немају довољно информација из прве руке о животу у дому, професорима и обимности градива.

- Наша гимназија има пуно предности. Није ограничена само на ученике српске националности, то је важно рећи. Исто тако, школа цијени свакога тко жели учити, даје одличну основу за будуће школовање. Сви ђаци који су добри, мотивирани су кроз награде, неке бенефиције, али и путовања. Сигурно ће некоме бити мотивирајуће то што смо с гимназијом посјетили неке еуропске градове попут Лондона и Мајнца - потрудио се Ђорђе да анимира оне који се премишљају да ли да дођу у Загреб.

Александар је прву годину средње школе завршио у Црној Гори гдје су његови родитељи избјегли из Хрватске па има с чим успоредити квалитету школовања.

- У Загребу се даје пуно јачи темељ, теже је него у неким другим гимназијама попут моје бивше, али резултат је неуспоредив. Нагласио бих да у јавности треба разбити предрасуду да је православна гимназија отворена само за Србе и православце. Ово није вјерска школа попут богословије. Мислим да то треба знати јер пуно дјеце и њихових родитеља то мисли. Такођер мисле да се након овога нужно уписује теолошки факултет, а то дефинитивно није тако – наводи Александар. Звоно за крај сата означио је и крај нашег разговора с квизашима-језичарима који ће, сигурни смо, тек почети побјеђивати.

Пише: Ања Кожул

portalnovosti.com