U Beogradu održana promocija knjige Nenada Badovinca

Promocija knjige „Kako sam sreo duhovnog oca – arhimandrita Gavrila Lepavinskog“ održana je u hramu Svetog Aleksandra Nevskog na Dorćolu u Beogradu, u subotu, 19. oktobra. Promociju je otvorio otac Branislav Jelić, a tokom promocije govorili su prezviter dr Oliver Subotić, sociolog Radomir Vučić i autor knjige Nenad Badovinac.

Svoje uspomene na oca Gavrila prvi je podelio otac Oliver, ističući doprinos oca Gavrila u misiji Crkve. Otac Oliver je govorio o njihovom zajedničkom putu u crkvenoj misionarskoj delatnosti. Prvi put su se otac Gavrilo i otac Oliver pojavili zajedno u intervjuu, u jednom magazinu, gde su novinari pitali o stavovima Srpske pravoslavne crkve prema savremenim tehnologijama i društvenim mrežama.

Kada je intervju objavljen, otac Oliver se setio koliko ga je iznenadila usklađenost njihovih odgovora, kao da su odgovore zajedno pripremali. Otac Oliver je bio predstavljen kao sveštenik koji predaje informatiku i upravlja Centrom za savremene tehnologije, dok je svetogorski monah, otac Gavrilo tada prvi krenuo da koristi društvene mreže za misiju pravoslavne vere. Osim tog iskustva, otac Oliver se prisetio trenutka kada je jedno njegovo duhovno čedo posetilo manastir Lepavinu i preneo pozdrave ocu Gavrilu, koji je tom prilikom poručio ocu Oliveru da moraju „ujediniti snage“, što je ostavilo snažan utisak na oca Olivera, koji je rekao: „Shvatili smo da ne moramo imati isti stav o svim pitanjima da bismo radili zajedno. Važno je da ujedinimo snage i radimo na zajedničkom cilju“. Njegova vera, poslušnost Crkvi i spremnost na žrtvu za bližnje, bili su inspiracija svima koji su ga poznavali. Osnivanje Misionarskog odeljenja pri Sinodu Crkve bio je veliki korak za misiju Crkve. Otac Gavrilo je predvodio deo posvećen Elektronskoj misiji, šireći poruku pravoslavlja putem savremenih tehnologija. Bio je primer kako sveštenik treba da služi bližnjima i da se za njih žrtvuje. Njegov rad i njegova vera ostavili su trag na sve koji su ga poznavali, što se osećalo i na promociji knjige. Na kraju, otac Oliver je podsetio prisutne da je otac Gavrilo osim misionara bio i veliki prijatelj, čovek koji je svojom ljubavlju zbližavao ljude oko sebe.

Na promociji knjige pričao je i brat Radomir Vučić koji je podelio svoje uspomene i iskustva sa ocem Gavrilom, govoreći iz ličnog iskustva o njihovoj saradnji i zajedničkim trenucima. Pričao je o odnosu koji je Nenad, autor knjige, imao sa ocem Gavrilom, ali i širu sliku o misiji i duhovnoj misiji oca Gavrila. Radomir je istakao da ga je čitanje Nenadove knjige podsetilo na Nenadovu povezanosti sa ocem Gavrilom. Još od svoje četrnaeste godine, Nenad je bio u stalnom kontaktu sa ocem Gavrilom, koji ga je uzeo pod svoje duhovno okrilje.

Lepavina, mesto u Hrvatskoj gde se nalazi manastir, predstavlja pravu duhovnu oazu u okruženju u kojem pravoslavnih Srba gotovo da i nije bilo. Otac Gavrilo je, došao sa Svete Gore, uložio je ogroman napor da obnovi i održi manastir Lepavinu, uprkos svim teškoćama. Brat Radomir je govorio i o dolasku oca Gavrila u manastir Lepavinu, gde je od ruševina ponovo stvorio mesto duhovnosti. U toj misiji pridružio mu se otac Vasilije. Nenad se takođe pridružio, dolazeći često u manastir, gde je kroz molitvu i duhovnu školu od oca Gavrila dobio smernice za svoj dalji život. Radomir je posebno opisao atmosferu u manastiru – disciplinu isprepletanu s duhovnom slobodom. Naveo je kako su zajednički poslovi, od otvaranja crkve rano ujutru do pripreme obroka za stotine ljudi, bili deo svakodnevice u kojoj su svi bili povezani kroz duhovni rad. Govorio je i o tome kako su često situacije koje su izgledale kao nemoguće – poput pripreme hrane za pet stotina ljudi s malim brojem ljudi koji su pomagali – bile vođene Božijom pomoći i uz blagoslov oca Gavrila. Posebno je zanimljivo bilo Radomirovo sećanje na Obrenovac gde je svojevremeno živeo kada su se dogodile poplave, gde je osetio da ga je otac Gavrilo unapred pripremio za tešku situaciju. Radomir je opisao mir i staloženost koju je stekao kroz duhovni život u manastiru, a koja mu je pomogla da se suoči s kriznim trenucima. Kroz svoj govor, Radomir je istakao ne samo duhovnu veličinu oca Gavrila, već i njegovu ljudsku stranu.

Otac Gavrilo je bio čovek koji je znao kako da spoji staru duhovnu mudrost sa savremenim izazovima, a njegov entuzijazam za misiju Crkve bio je inspirativan za sve oko njega. Radomir je zaključio da je otac Gavrilo bio duhovna tvrđava, čija snaga i predanost su bili primer kako treba služiti Bogu i ljudima, čak i u najtežim životnim situacijama. Nenadova knjiga, kako je Radomir rekao, predstavlja ne samo svedočanstvo o životu oca Gavrila, već i inspiraciju za sve one koji žele da se posvete duhovnom životu. Ona je svedočanstvo o svetogorskom duhu i duhovnoj snazi koja može da nadvlada sve prepreke, ostavljajući trag u životima svih koji su imali sreću da upoznaju oca Gavrila.

Na kraju promocije i ja sam se obratio rečima, pre svega rečima zahvale prisutnima na dolasku i podelio sam svoje lične impresije o pisanju ove knjige. Govorio sam o svom prvom susretu sa ocem Gavrilom, kada sam bio četrnaestogodišnjak koji je zajedno sa svojim roditeljima tražio mir u ratom zahvaćenoj Hrvatskoj. Taj susret bio je početak mog tridesetogodišnjeg života pored oca Gavrila, koji me je primio pod svoje duhovno okrilje. Ispričao sam kako je manastir Lepavina bio mesto duhovnog mira i nade, čak i tokom najtežih ratnih godina. Otac Gavrilo, zajedno sa ocem Vasilijem, uspeo je da stvori pravu duhovnu oazu u okruženju koje je bilo pusto.

Pričao sam o tome kako je otac Gavrilo imao poseban dar u sebi – Duha Svetog. U knjizi su zabeležena iskustva, kao i osećaj mira i snage koji su dolazili iz susreta sa ocem Gavrilom. Podelio sam i lično iskustvo koje me je podsetilo na snagu vere. Kada sam juče stavio knjige u auto kako bih ih doneo na promociju, auto posle toga nije hteo da upali, kao da me je nešto zaustavilo. Tada sam pozvao jednog druga koje je ubrzo stigao, i koji je izvadio alat. Ubrzo je otklonio kvar i ubrzo smo upalili auto. Kasnije je rekao da imam sreće jer je on upravo stigao sa Svete Gore.

Mene je to podsetilo na činjenicu da je radnja knjige napisana povodom dolaska jedog svetogorca, našeg oca Gavrila i da je i sada stigao blagoslov sa Svete Gore. To me je podsetilo na neobične trenutke koji su često pratili moje susrete sa ocem Gavrilom, dajući mi veru da su sve prepreke deo Božijeg plana. Nadam se da će knjiga doneti mir i radost svim čitaocima, baš kao što je meni donela radost i duhovno ispunjenje tokom dugog niza godina života pored oca Gavrila.

Izvor: nenadbadovinac.com