Josif se radovao što se udostojio stradati za Hrista, i neprestano je za to blagodario Bogu, smatrajući železne verige na sebi kao ukrase od zlata.

Naročito mu dosađivaše neki Nikola s podsmehom i porugom. No jedne noći javi se Nikoli njegov umrli otac na snu i prekorno mu reče: „odstupi od sluge Božjega!“ I od toga časa Nikola se pokaja te ne samo ne dosađivaše više svetitelju nego i druge odvraćaše da mu ne dosađuju.

Kroz veliko strpljenje steče dve osnovne dobrodetelji: smernost i poslušnost, i u ovim dobrodeteljima on prevaziđe „ne samo bratiju nego i sve ljude“.