Tamo gde je živa vera i gde je molitva, tamo je i blagoslov Presvete Bogorodice i blagodat Božja

Dok je Gospodar života i Pobeditelj smrti jutros kišom, kao nebeskom svetom vodicom, kropio prestonicu, njene ulice i trgove, od ranih jutarnjih časova sveštenstvo hrama Svetog Save na Vračaru i mnogobrojni volonteri su vršili poslednje pripreme za svečani ispraćaj Časnog Pojasa Presvete Bogorodice u manastir Vatoped.

Danima su svetski mediji prenosili zadivljujuće prizore nepreglednih kolona blagočestivog naroda, toržestvenih bogosluženja i veličanstvene Spasovdanske litije. Uzimajući u obzir da je nekoliko dana pre dolaska Časnog Pojasa Majke Božje u Galeriji Srpske akademije nauka  i umetnosti otvorena istorijska izložba „Sveti Sava“ – priređena povodom 850 godina od rođenja prvog Arhiepiskopa samostalne Srpske Crkve, na kojoj su, pored mnogih dragocenih umetničkih dela, izložene i ikone Hrista Pantokratora, Bogorodice Odigitrije, Mlekopitateljnice, Trojeručice, Svetog Save i Svetog Simeona, Karejski tipik, hilandarski igumanski štap i paterica Svetog Save Osvećenog – sa punim pravom i ponosom možemo reći da je Beograd tokom maja i juna 2026. leta Gospodnjeg bio svetski centar pravoslavlja i hrišćanstva, a da je srpski rod, koji je u svoju prestonicu pristizao sa svih strana zemaljskog šara, pokazao i dokazao, kao to lepo reče Njegova Svetost Patrijarh srpski g. Porfirije, da je narod Svetog Save, narod Majke Božje, narod Njenog Sina i Gospoda i Spasa našeg Isusa Hrista.

I ovog jutra, 6. juna 2026. godine, kolone vernih – u kojima je, kao i prethodnih dana, najviše bilo mladih – sa molitvom na usnama priticale su pod svodove zavetnog hrama srpskog, gde je predstojatelj Srpske Pravoslavne Crkve načalstvovao svetom Liturgijom pred Časnim Pojasom Presvete Bogorodice, koji je – u skladu sa viševekovnom tradicijom i praksom prisutnom u svim Pravoslavnim Crkvama – podignut na postolje unutar Svetosavskog hrama kako bi svako od poklonika, pristiglih da uzmu blagoslov od Presvete Bogorodice, mogli da laganim hodom, prolazeći ispod svetinje, dobiju blagoslov prinoseći molitve za sebe i svoje bližnje.

Predstojatelju Srpske Pravoslavne Crkve su sasluživali visokopreosvećena i preosvećena gospoda arhijereji: sremski Vasilije, bački Irinej, vranjski Pahomije, braničevski Ignatije, kruševački David, niški Arsenije, pakrački i slavonski Jovan, buenosajreski i južnoamerički Kirilo, osečkopoljski i baranjski Heruvim, valjevski Isihije, šabački Jerotej, hvostanski Aleksej, lipljanski Dositej, toplički Petar, jenopoljski Nikon i moravički Tihon; visokoprepodobni arhimandrit Jefrem, iguman svetogorskog manastira Vatoped, i njegovo sveto bratstvo; kao i brojno sveštenstvo i monaštvo Srpske Pravoslavne Crkve. Duhovnu radost i milinu u srca i duše svih sabranih svojim prisustvom je unela visokoprepodobna mati Haritina, igumanija Pećke Patrijaršije.

– Braćo i sestre, evo nas stojimo pred Časnim Pojasom Presvete Bogorodice i na ovoj svetoj Liturgiji i bližimo se trenutku kada ćemo ispratiti ovu veliku svetinju, koja je u poslednjim danima sabrala naš narod oko Majke Božje. A gde god je Ona, tu je uvek prisutan i Sin Njen, Gospod naš Isus Hristos. Časni Pojas Presvete Bogorodice se vraća u Svetu Goru, u sveštenu svetogorsku obitelj manastir Vatoped, ali mi znamo da blagoslov koji nam je taj Pojas doneo ne odlazi od nas. Ono što smo svi primili verom, molitvom i pokajanjem ostaje u našim srcima, u našem biću kao neprocenjivi i neprolazni dar Božji – deo je istorijske besede koju je izrekao Njegova Svetost Patrijarh srpski g. Porfirije.

– U vremenu koje je često ispunjeno bukom, nemirima, podelama i sukobima, ovde smo danima gledali jednu sasvim drugačiju sliku. Stotine hiljada ljudi su hodočastile u tišini, miru i slozi. Strpljivo su čekali noseći molitvu u srcu ne samo za sebe, nego i za svoje bližnje, za dobro svih, za mir među ljudima, za slogu u porodicama, za radost dece, za zdravlje bolesnih, za utehu onih koji stradaju i za svaki istinski duhovni napredak i rast. Mnogi su čekali i po deset, dvanaest, pa i četrnaest sati da bi celivali ovu svetinju. Čekali su u miru, strpljenju, u molitvi. Nikome nije bilo teško, jer tamo gde postoji ljubav, tamo gde postoji vera, ljubav prema Bogu, čovek ne broji ni korake, ne broji ni sate. Kada čovek stoji pred tajnom Božjom, tj. kada mi stojimo pred tajnom Božjom, pred živim Bogom, vreme prestaje da se meri časovnikom, a srce naše počinje drugačije da kuca i da živi drugačijim ritmom. Za trenutak smo osetili kako izgleda svet, kako izgledamo mi kada se sabiramo oko onoga što je sveto, kada je molitva važnija od rasprave, brat važniji od protivnika, zajednica važnija od sukoba, od razmirica, od podela – naglasio je Patrijarh Porfirije i pojasnio:

– Mnogi su se ovih dana pitali: Otkuda to? Otkuda toliki narod? Pa zar u Srbiji? Kakava je to sila koja je pokrenula stotine hiljada ljudi da dolaze i strpljivo čekaju satima kako bi se poklonili jednoj svetinji? Neki su na osnovu svojih kapaciteta i mogućnosti pokušavali da ovaj događaj, jer to je događaj kao što je i Crkva događaj, objasne sociološkim, neki psihološkim ili čak političkim kategorijama i razlozima. Svako od njih je možda i prepoznao i pogodio poneki spoljašnji aspekt ovog našeg sabiranja, svetog sabiranja. Međutim, suština ostaje dublja od svakog spoljašnjeg objašnjavanja, suština ostaje neshvatljiva i nerazumljiva samo golom logikom ovog sveta i samo našim ljudskim raciom.

– Ovde se ne radi o fenomenu koji može do kraja da se razume statistikom, logikom ili matematičkim formulama. Ovde je reč o veri. A vera je, draga duhovna deco, uvek veća od onoga što možemo izmeriti i izračunati. Ona je šira od našeg razuma, dublja od naših osećanja i uzvišenija od svega što možemo videti golim okom i što možemo dodirnuti svojom rukom. Ona naravno ne odbacuje ni razum ni telo, ali sve to preobražava, uzdiže u duhovnu sferu postojanja gde važi drugačija logika i postoje drugi zakoni. Vera ne obuhvata samo jedan deo našeg bića, nego nas obuhvata celovito, obuhvata čitavog našeg čoveka, i naš um, i naše srce, i dušu, i telo. Vera je, u krajnjoj liniji, sinonim ili druga strana ljubavi. A tamo gde postoji ljubav, nije dovoljna samo logika, logika ovog sveta, jer ljubav se ne dokazuje argumentima, isključivo i samo vidljivim. Ona je tajna, ona se živi, ona je iskustvo, ona je odnos, ona je susret i zajednica. Tako je isto i sa verom. Vera je živo iskustvo naše zajednice sa Bogom, a vera i ljubav zajedno rađaju poznanje, rađaju znanje. Nije obrnuto, ne prethodi znanje pa tek onda dolazi vera i ljubav. Vera i ljubav daju istinsko i pravo, potpuno i celovito znanje, poznanje Boga i poznanje čoveka. Tek kada istinski verujemo i istinski ljubimo, tada možemo i da poznajemo, kako nas uči Sveti apostola Pavle – naglasio je predstojatelj Srpske Pravoslavne Crkve, čiju besedu u celosti možete pročitati OVDE.

Svetoj Liturgiji su prisustvovali: dr Nenad Popović, ministar zadužen za međunarodnu ekonomsku saradnju i oblast društvenog položaja Crkve u zemlji i inostranstvu; dr Vladimir Roganović, direktor Uprave za saradnju sa tradicionalnim crkvama i verskim zajednicama Ministarstva pravde; g. Nenad Stevandić, predsednik Narodne skupštine Republike Srpske; brojni poslenici javnog života prestonice.

Na kraju bogosluženja Patrijarh Porfirije je poručio:

– Neka je na zdravlje i na spasenje molitva i sveto Pričešće, braćo i sestre! Neka molitve Presvete Bogorodice i Njen pokrov budu sa svima nama. I još jedanput iskazujemo veliku ljubav, zahvalnost i do zemlje činimo metaniju pred starcem Jefremom, igumanom manastira Vatoped, zbog ljubavi i podviga koji je učinio radi nas ovih dana, a koji i uvek čini. U pola dva (13,30 časova) služićemo molebni kanon Presvetoj Bogorodici, a zatim ćemo sa radosnom tugom – kako se kaže u Grčkoj harmolipi, dakle tuga koja nije očaj, nego tuga koja je umilenje, radost i ljubav – ispratiti pojas Presvete Bogorodice, a Njena zaštita, molitve i ljubav će biti, bili su i ostaće sa nama kao i sa čitavim svetom i svim ljudima. Živeli i neka sve Gospod blagoslovi.

Izvor: spc.rs