Прво помоћи људима па онда градити храмове
09/01/2021
„Прозивка Божја“ пробудила искораке једних према другима
12/01/2021

Сви свима помажу
и то је прекрасно

Отац Богољуб са Михаеловом браћом

Наставници Српске православне гимназије Кантакузина Катарина Бранковић из Загреба обишли су у два наврата породице ђака који су са подручја погођеног земљотресом. ”Ученици вриједно помажу, свако на свој начин у санирању штете, како на својим имањима, тако и код сусједа. Расположени су и оптимистични”, рекао је Самир, професор историје и географије у Гимназији.

 

Другог дана нове године, коју су бројни становници Баније дочекали без крова над главом, протојереј-ставрофор Слободан Лалић, директор Српске православне опште гимназије ”Кантакузина Катарина Бранковић“, ђакон Петар Козакијевић, вјероучитељ у тој загребачкој школи и протонамјесник Богољуб Остојић, секретар Загребачко-љубљанске епархије, обишли су породице ђака Гимназије који су из краја погођеног земљотресом. Деветог јануара породице својих ђака посјетили су, поред директора, и наставници Мира Бићанић, Јасмина Велдић и Самир Хасанагић. Они су, као и остали професори Гимназије, у свакодневном контакту са ђацима из тог краја, пружајући им подршку и стављајући им се на располагање.  

Након првог одласка на Банију 2. јануара, отац Слободан је за Информативну службу Загребачко-љубљанске епархије рекао да многи ђаци из тог краја живе у тешко приступачним крајевима са скромном инфраструктуром.

У Михаеловом дому

”Породицу Михаела, ученика трећег разреда, затекли смо на дворишту. Њихова кућа, иако нешто старија, није срушена. Због страха од подрхтавања тла, сво петоро и даље ноћу спавају у два аутомобила, паркирана на дворишту. На кући је оштећен димњак и порушени су црепови са кровова помоћних објеката на имању. Те су кровове Михаел и његов отац поново покрили како им не би пропала храна за домаће животиње. На имању имају десетак крава и свиње”, казао је отац Слободан. Према његовим ријечима, два млађа Михаелова брата су дивни дјечаци. Старијег који иде у седми разред, позвао је у Гимназију, али је његов отац рекао да дјечак треба да остане на селу и настави да води и развија газдинство. Док је отац на послу на оближњој фарми, дјечак храни ”благо”, како и у том крају зову стоку, музе краве и чисти штале. 

Мајка ученице гимназије кува храну и кафу за бројне раднике, волонтере који помажу њиховим сусједима да санирају посљедице потреса. 

Чести прекиди у напајању електричном енергијом један су од многобројних проблема са којима се Михаелова породица суочава. Агрегат који им је био потребан како би опслуживали штале на имању, захваљујући посредовању наставника и брзој реакцији Бориса Милошевића, потпредсjедника Владе, добили су већ сутрадан послије прве посјете.

У Беговићима

Из оближњег села Беговићи у Гимназију иду двије сестре – Сања и Мирела. У селу не постоји интернет сигнал, што за дјецу у том крају представља отежавајућу околност приликом праћења наставе на даљину. Иако су многе оближње куће тешко оштећене, испуцале, привремено неупотребљиве или за рушење, кућа ученица Гимназије није страдала. 

Професор Самир је рекао да су сви ученици Гимназије и њихове породице добро, да имају храну и основне хигијенске потрепштине. Према његовим ријечима, ученици су били одушевљени када су угледали своје наставнике. ”Сви су казали да нестрпљиво ишчекују повратак својим школским обвезама. Наши ученици вриједно помажу, сватко на свој начин, у санирању штете, како на својим имањима, тако и код својих сусједа. Расположени су и оптимистични. Упркос страху који осјећају услијед честог подрхтавања тла, дочекивали су нас са осмијесима”, изјавио је професор историје и географије.

Пожртвованост и присутност свештеника на терену диван су пример истинског пастирског служења свом народу, али и свима другима.

”Што смо се више приближавали центру Глине, посљедице потреса биле су видљивије. Кућа Луне, ученице која долази из тог града, није значајно оштећена, иако су готово на свакој другој кући у њеној улици видљива значајна оштећења”, рекао је отац Слободан након првог одласка на Банију. 

Мајка ученице гимназије кува храну и кафу за бројне раднике, волонтере који помажу њиховим сусједима да санирају посљедице потреса. За њеног оца, је више људи које су срели тог дана казало да је ријеч о добром и вриједном мајстору. У то да је вриједан, наставници су се уверили и сами, затекавши га у радном одијелу и са кацигом на глави, како прикључује на струју мобилне кућице, које су добили сусједи чије су куће небезбједне за живот. 

Лунина кућа напукла је додатно 6. јануара, након земљотреса магнитуде 5.0 по Рихтеру. Према ријечима Јасмине, професорке музичке културе, породица ове ученице ишчекује долазак контејнера. Због страха од нових потреса, до доласка њиховог привременог дома, део породице спава у аутомобилу, док се Луна налази у Мајским Пољанама, у контејнеру који су добили њени бака и дјед.

У Глини

Као и Луна, и Елена, њена једну годину млађа другарица из првог разреда, прикључила се волонтерима Црвеног крста у Глини. Њих су наставници оба пута затекли у акцији помагања најугроженијима. Обије, од првог дана након земљотресa (29. децембра) помажу, пакују и дијеле храну, каже професорка Јасмина. 

У Старом Селу код Топуског наставници су посјетили ученицу Љиљану. У том крају није било теже оштећених кућа, иако се земљотреси снажно осјећају, што изазива немир и страх код мјештана. У Костајници, у којој су знатно мања видљива оштећења на објектима, наставници су обишли Анђелу, кћер тамошњег пароха, која је, као и Љиљана, ученица првог разреда Гимназије. 

Упркос страху који ученици и њихове породице осјећају услијед честог подрхтавања тла, дочекивали су нас са осмијесима.

Отац Богољуб je казао да је задивљен љубављу и емоцијама са којима су сви говорили о својим локалним свештеницима. На основу онога што је чуо од Банијаца, рекао је да ”свештеници на Банији страдају са својим народом, али и страдају за народ. Њихова пожртвованост и присутност на терену диван су пример истинског пастирског служења свом народу, али и свима другима”, истакао је секретар Загребачко-љубљанске епархије.

Професорка хрватског језика Мира рекла је: ”Људи које смо срели су врло храбри, племенити и вриједни. Они неће одустати од живота на својим вјековним огњиштима, упркос свему.” Нагласила је да јој се посебно допало то што је уочила свеопшту солидарност народа на терену: ”сви свима помажу и то је прекрасно”.