Svetosavska akademija u Vitanju
Slovenija

Mitropolija zagrebačko-ljubljanska je svečanom akademijom u Sloveniji proslavila spomen na Svetoga Savu, prvog Arhiepiskopa srpskog, osnivača naše svete pomesne Crkve srpske.

Akademija u čast najdivnijeg izdanka našeg naroda održana je u petak, 31. januara 2020. godine, u slovenačkom mestu Vitanje, u zdanju Evropskog kulturnog centra za svemirske tehnologije. Ova akademija je istovremeno bila posvećena još jednom velikom čoveku, koji je potekao iz našeg naroda i kome je životni uzor bio upravo Svetitelj Sava, Mihailu Pupinu. Svojim naučnim radom Pupin je dao veliki doprinos celom svetu. Poseban, pak, doprinos svojim angažmanom početkom 20. veka, Pupin je dao Republici Sloveniji. Blagodareći njegovom posredovanju kod vodećih ličnosti onovremene svetske politike, na Mirovnoj konferenciji u Parizu 1919. godine, veliki deo današnje Slovenije, među njima Bled i Triglav, nije postao deo Italije, nego je ostao u granicama Slovenije. U spomen tog događaja, a u znak prijateljstva slovenačkog i srpskog naroda, ova akademija je bila posvećena ovom velikom naučniku.

Počasni pokrovitelji Akademije su bili predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednik Slovenije Borut Pahor.

Akademiji su prisustvovali predstavnici drugih Crkava i verskih zajednica nadbiskup i metropolit ljubljanski g. Stanislav Zore, nadbiskup i metropolit mariborski g. Alojzij Cvikl, umirovljeni biskup celjski g. Stanislav Lipovšek, biskup evangeličke Crkve u Sloveniji g. Leon Novak, predstavnici Srbije i Slovenije g. Nikola Selaković, izaslanik predsednika Republike Srbije, g-đa Tanja Kerševan Smokvina, državni sekretar Ministarstva kulture Republike Slovenije, g-đa Zorana Vlatković, ambasador Republike Srbije u Sloveniji, g. Milorad Živković, ambasador Bosne i Hercegovine u Republici Sloveniji, g. Gregor Lesjak, direktor Kancelarije za verske zajednice Republike Slovenije, g. Milorad Pupovac, zastupnik Sabora Republike Hrvatske, g. Siniša Tatlović, potpredsednik SKD Prosvjeta iz Zagreba, g. Marko Sladojević, predsednik Saveza Srba Slovenije, g. Zlatomir Bodiroža, predsednik Saveza srpskih društava Slovenije, g. Slavko Vetrih, župan opštine Vitanje, g. Janez Fajfar, župan opštine Bled, kao i drugi viđeniji gosti.

Okupljene na svečanoj akademiji je pozdravio Njegovo Viskoporeosveštenstvo Mitropolit zagrebačko-ljubljanski gospodin Porfirije.

- Drage braćo i sestre, dragi prijatelji,

Dok sam prilazio Evropskom kulturnom centru za svemirske tehnologije gde smo se večeras okupili, morao sam da zastanem, i to ne samo na tren. Zašto, pitaće se oni koji nisu ovde bili, a gledaju nas u televizijskom prenosu u Sloveniji, Srbiji i drugde. Zato što se u ovom mestu, gradiću Vitanje, na divan način ogleda saradnja, sinergija božanske i ljudske kreativnosti. Božanska kreativnost ogleda se u vanrednoj lepoti pejsaža, a ljudski doprinos u obližnjem hramu koji svojim visokim zvonikom, a pogotovo molitvama i pesmama vernika, stremi i doseže nebo. A ovo pak, velelepno zdanje Evropskog kulturnog centra za svemirske tehnologije, arhitektonskim rešenjem snažno podseća na čovekovu neprekidnu ikarovsku želju da znanjem sebi stvori krila i spozna večnu istinu, odnosno dohvati nedohvativo.

Opis ovog krajolika podseća i na razlog našeg susreta: u ličnosti i delu svetitelja Save Nemanjića, najznačajnijeg i najzaslužnijeg od kako je roda srpskog, ostvarila se sinergija božanskog i ljudskog delovanja.

Sveti Sava je gradio ili pomagao gradnju divnih hramova: Hilandara, i drugih na Svetoj Gori, Žiče i Mileševe u Srbiji, crkava u Jerusalimu, Vitlejemu, Aleksandriji i Solunu, Rimu i Bariju. On je otac srpske književnosti. On je utemeljio srpsko crkveno i državno pravo; On je postavio temelje srpske medicine. On je obavljao važne vojno-političke misije, negovao dobre odnose sa istočnim patrijaršijama, održavao delikatne crkveno-političke odnose sa Rimom i bio pionir tzv. međureligijskog dijaloga sa Islamom. Zbog svega toga mogli bismo ga smatrati najvećim nacionalnim herojem. Ali, on nije samo to, jer u isto vreme, nadahnut Duhom Svetim, prosvećivao je narod svetlošću Jevanđelja, otkrivao im lepotu bogosluženja i, što je najvažnije osnovao, autokefalnu, samostalnu Srpsku Pravoslavnu Crkvu, na čijim duhovnim temeljima je stvorena hrišćanska, ali samosvojna duhovnost, zapravo identitet srpskog pravoslavnog naroda. Takav identitet hrišćaninu, svima nama omogućuje da budemo poput proroka Mojsija. Mojsije je, budući da je bio siguran u svoj identitet, odnosno znao je ko je i šta je, mogao nasamo i sa samim Gospodom da razgovara, a od Njega da čuje o neizrecivoj vrednosti svakog čoveka. Tu tajnu nam je, pre svega svetim životom otkrio Sveti Sava. Zato on nije naprosto nacionalni heroj, on je mnogo više od toga, on je svetitelj Božiji, a svetitelji i kad su naši pripadaju svim narodima. Kao čovek Crkve, on u Crkvi nije video muzeološku čuvarku sterilnog predanja, narodnog folklora i običaja često gluvih za savremenog čoveka, njegova iskušenja, probleme i potrebe, niti instituciju, makar i najvažniju, koja treba da sačuva bilo šta što nas za zemlju veže, nego je video kao prostor preobražaja, svega što nam je dato, u mesto ljubavi prema Bogu i prema svakom čoveku, koji se zove bližnji. Kao prostor u kojem se nadilaze suprotnosti i podele. Kao jedinu šansu da svaki čovek kroz Hrista ne gubeći svoj identitet, ostajući ono što jeste, kroz ljubav uzraste do jedinstva i zajednice sa svim ljudima kao braćom. Samo tako i svaki pravoslavni Srbin, koji je ukorenjen u svom pravoslavnom svetosavskom identitetu, može u zajednici sa svima, ali i nasamo da opšti sa samim Bogom, koji razume i prima naše molitve, naše pojanje, na našem srpskom jeziku. Samo kada znamo ko smo, mi možemo da opštimo sa drugima, da sarađujemo, da doprinosimo, da se volimo sa drugima, sa drugim narodima, drugim kulturama, drugim jezicima, drugim pesmama i ritmovima muzike i života.

I u drugoj ličnosti u kojoj večeras prepoznajemo lik Svetog Save, a tako i samog Hrista Gospoda, na čudesan način spajaju se Božji blagoslov i ljudsko pregnuće. Čudesna je, bajkovita, ali i istinita priča o tome zašto je i kako je Mihailo Pupin, veliki američki i srpski naučnik i pronalazač, iz rodnog Idvora u Srbiji krenuo za Ameriku.

Duboko pobožna Pupinova mati Olimpijada jedne je noći sanjala da joj sam Sveti Sava govori da njen sin Mihailo treba da krene u svet u potragu za znanjem, odnosno za spoznajom Večne Istine, kako je ona to zvala. Taj san je sa dubokom verom koja ju je krasila, kao zavetnu poruku prenela svom sinu Mihailu, kome se to duboko urezalo u detinju duši. Mnogo godina kasnije, već kao čuveni naučnik, u razgovoru za Njujork Tajms, Pupin je sa velikim žarom objašnjavao novinaru ko je bio Sveti Sava i kakve je zasluge imao ne samo za svoj srpski narod.

Nadahnuta i obeležena Svetim Savom životna priča Mihajla Pupina, koji je, budući da je bio siguran u svoj identitet, dao veliki doprinos svetskoj nauci, svom narodu i Otadžbini, na poseban način upisana je i ovu blagoslovenu zemlju Sloveniju.

Naime, zahvaljujući izuzetnom angažmanu, ugledu i ličnim vezama sa uglednim članovima američke delegacije, kao i sa predsednikom Vilsonom, Mihajlo Pupin je 1919. godine na Mirovnoj konferenciji u Parizu, koja je dalekosežno uticala na oblikovanje granica mnogih evropskih država, sudbonosno doprineo da „biser Slovenije“, „bledski trougao“, umesto da pripadne Italiji kako je predviđao Londonski ugovor iz 1915. godine, ostane u svojoj matici. U znak zahvalnosti, dve godine kasnije, Pupin je predložen za počasnog građanina Bleda. U zapisniku desete opštinske sednice od 20. 09. 1921. na Bledu piše da su imenovali za počasnog građanina bledske opštine univerzitetskog profesora Mihajla Pupina koji ima najveće zasluge da su Bled i Bohinj ostali u svojoj državi“. Matija Slavič, slovenački ekspert za teritorijalno razgraničenje, kasnije piše da je „serbski rojak“ Pupin „prišel v Pariz in govoril pri Amerikancih za naše meje“. Baš zato što je bio nadahnut duhovnošću Svetoga Save, a preko njega Hristom, Pupin je mogao da voli i poštuje svoje, ali istom merom da voli i trudi se za dobro drugih. Tako i mi pravoslavni hrišćani ovde i svugde, samo onda kada dostojanstveno negujemo sebe, svoj identitet, možemo obogatiti druge i drugima biti obogaćeni, možemo voleti druge i od drugih biti voljeni, možemo znati da su svi ljudi braća.

Na kraju svog pozdravnog slova Mitropolit Porfirije je prizvao Božiji blagoslov na sve i čestitao praznik rečima: Neka blagoslov Božiji dođe na sve nas ovde sabrane i na ovu predivnu zemlju, na sve ljude koji žive u njoj i na čitav svet. Srećan i blagosloven praznik!

Kroz slike iz života velikog srpskog naučnika prisutne su proveli velikani slovenačkog i srpskog glumišta Boris Kavaca, Nataša Ninković i Vojin Ćetković, kao i mladi Stefan Kalezić. Za muzički deo programa bili su zaduženi: etno grupa Vrelo, vizantijski hor Mojsije Petrović, Kragujevački akademski orkestar harmonika, kao i slovenačka operska pevačica Irena J. Tiran.

Scenarista Akademije je uvažena srpska spisateljica g-đa Ivana Dimić, dok režiju potpisuje g-đa Svetlana Dramlić iz Slovenije.

Snimak akademije će biti emitovan u nedelju, 02. februara 2020. godine, u 20:00 časova na 2 programu Radio-televizije Srbije, a na 2 programu Radio-televizije Slovenije snimak će biti emitovan istoga dana u 20:50 časova.