Sveti Isihije Jerusalimski: Trezvoumlje je duhovna umetnost

Pouke svetog Isihija Jerusalimskog o molitvi i trezvoumlju (1)

1. Trezvoumlje je duhovna umetnost. Ukoliko ga dugo i sa postojanom usrdnošću upražnjava, čovek će se, uz Božiju pomoć, potpuno izbaviti od strasnih misli, reči i rđavih dela. Onome ko ga tako prohodi ono daruje verno poznanje nepostižnog Boga, koliko je to nama moguće, kao i tajno razrešenje skrivenih Božanstvenih tajni. Njime se ispunjava svaka zapovest Starog i Novog Zaveta i ono podaje svako blago budućeg veka. Trezvoumlje, u stvari. jeste čistota srca koja je zbog svojih visokih vrednosti ili, tačnije govoreći zbog naše nepažnje i nemarnosti, sada vrlo retka kod monaha. Međutim, baš nju Hristos ublažava govoreći: Blaženi čisti srcem, jer će Boga videti (Mt.5,8). Pošto je takvo, trezvoumlje se dobija po skupu cenu. Ukoliko postojano prebiva u čoveku, ono za njega postaje putovođ u pravi i bogougodni život. Ono je i lestvica za sagledavanje. Ono nas uči kako da upravljamo pokretima trodelne duše (tj. sa tri sile: slovesnom, razdražajnom i želateljnom) i kako da krepko čuvamo osećanja. Ono u svom sudeoniku svakodnevno umnožava četiri osnovne vrline (mudrost, hrabrost, uzdržljivost i pravednost).

2. Pokazujući koliko je ova vrlina neporočna, čista, sveobuhvatna i delotvorna, i učeći nas kako treba da je započnemo i obavljamo, veliki zakonodavac Mojsije, ili pre – Duh govori: Pazi na sebe da u srcu tvom ne bude tajna reč bezakonja (Pon.Zak.15,9). Tajnom reči on naziva misleno izobražavanje neke grešne i nebogougodne stvari. To sveti oci nazivaju prilogom koji u srce ubacuje đavo. Po njegovom pojavljivanju u umu slede naše pomisli i sa njim strasno razgovaraju.

3. Trezvoumlje je put ka svakoj vrlini i svakoj zapovesti Božijoj. Ono se još naziva srdačnim bezmolvijem i jeste isto što i čuvanje srca koje se drži savršeno [slobodnoj od maštanja.

4. Čovek koji se rodi slep ne vidi sunčevu svetlost, dok onaj koji ne živi u trezvoumlju ne vidi svetlost izobilne blagodati koja nishodi sviše. On se neće osloboditi od grešnih i Bogu mrskih dela, reči i pomisli. Po svom ishodu oni neće slobodno proći pored knezova tartara.

5. Pažnja je neprestano bezmolvije srca u odnosu na sve vrste pomisli. Srce u njemu svagda, neprekidno i neprestano diše jedinim Hristom Isusom, Sinom Božijim i Bogom, Njega priziva, sa Njim se hrabro bori protiv neprijatelja, i Njemu, koji ima vlast da otpušta grehe, ispoveda svoja sagrešenja. Takva duša prizivanjem često obuhvata Hrista, Jedinog Tajnoznalca srdaca. Ona se na svaki način stara da od ljudi sakrije svoju sladost i svoj unutrašnji podvig kako lukavi neprijatelj nekako ne bi našao načina da u nju unese zlo i uništi njeno dobro delanje.

Dobrotoljublje: Dušekorisne i spasonosne stotine prepodobnog Isihija,

prezvitera jerusalimskog Teodulu, o trezvoumlju i molitvi