Свечана прослава славе Епархије врањске

Слава Православне Епархије врањске – празник Преподобног Јустина Ћелијског и Врањског, торжествено је, као и сваке године, прослављена у родном граду тог великог светитеља и богослова 20. века.

Празнично бденије у Свеправославном центру „Преподобни Јустин Ћелијски и Врањски“ је служио Високопреосвећени Митрополит врањски г. Пахомије са епархијским свештенослужитељима, уз појање хора манастира Светог првомученика и архиђакона Стефана из Горњег Жапског и молитвено учешће бројног верног народа. Навечерје празника су молитвеним присуством увеличали и Преосвећени викарни Епископ липљански г. Доситеј, изасланик Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, и Преосвећени Епископ буеносајрески и јужноцентралноамерички г. др Кирило.

У врањском Народном позоришту приређена је затим традиционална свечана духовна академија на којој је пригодно слово произнео домаћин, митрополит Пахомије, после чега је уследио богат духовно-уметнички програм.

На дан празника епископи Доситеј и Кирило са својим домаћином, митрополитом Пахомијем, служили су Свету литургију у Свеправославном центру „Преподобни Јустин Ћелијски и Врањски“, који је основан управо у родној кући Благоја Поповића, потоњег великог аве Јустина. Кумови овогодишње славе Епархије врањске били су чланови „Јустинове омладине“ која делује при Свеправославном центру у Врању.

***

У својој бесједи, Његово Преосвештенство Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички др Кирило, администратор Епархије загребачко-љубљанске, тумачио је јеванђелски одломак о призиву првих апостола и указао на дубоки духовни смисао Христовог позива да људи постану „ловци људи“.

Полазећи од слике мора у којем су апостоли ловили рибу, владика је указао да Свето писмо тиме символично говори и о дубини људског срца.

„Море је дубоко и у њему постоје многе дубине, неистражене и непознате човјеку, а знане само Богу. Тако је и са срцем човјековим. Његове дубине само Бог познаје и само Он може да га преобрази и усмјери од чињења зла ка чињењу добра.“

Осврћући се на Христове ријечи: „Хајдете за мном и учинићу вас ловцима људи“, владика је истакао да Господ не позива човјека само на спољашњу мисију, већ најприје на подвиг унутрашњег преображења.

„Нећете више трагати по дубоком мору тражећи рибу, него ћете трагати по своме властитом срцу. Управо је у томе наш духовни живот и наше духовно истраживање.“

Говорећи о празнику Преподобног Јустина Ћелијског и Сабору српских светитеља, владика Кирило је нагласио да су сви свети управо тим путем ишли – путем очишћења срца и стицања благодати Духа Светога.

Подсјетио је на ријечи Светог Серафима Саровског, које је преподобни Јустин уврстио и у своју Догматику:

„Циљ човјековог живота јесте стицање Духа Светога, испуњавање свога срца и свога бића Духом Светим.“

Посебан дио бесједе владика је посветио значају исихастичке духовности и молитвеног живота, подсјећајући да је човјек позван да се бори за преображење свога унутрашњег бића.

„Наш задатак је да приступимо Богу, да приступимо Христу и да Његовом науком, не само читајући него и творећи, преобразимо своје срце и постанемо истински христоносци.“

Осврнувши се на богословско насљеђе преподобног Јустина Поповића, владика је нагласио да је Христос једина истинска мјера човјека и сваког људског дјела.

„Отац Јустин је непрестано понављао да је Христос мјера свега. Сваки људски подухват који се одвоји од Христа, у крајњој линији, води у нихилизам.“

У том контексту упозорио је и на опасност савременог начина живота, у којем човјек лако губи пажњу и духовну сабраност.

Говорећи о савременим изазовима, владика је нагласио да проблем није у техничком напретку, већ у његовој злоупотреби.

„Нисмо против технолошког напретка. Зло није у стварима, него у њиховој злоупотреби. Све што се одвоји од Христа води у нихилизам, а све што се употребљава у Христу доноси праве плодове.“

Подсјетио је да је човјек позван да у своме срцу припреми обиталиште Светој Тројици.

„Ако ме ко љуби, ријеч моју држаће; и Отац мој љубиће њега; и к њему ћемо доћи, и обиталиште у њему ћемо начинити. (Јн 14:23) То је циљ човјековог живота – да у свом срцу начини обиталиште Светој Тројици.“

Говорећи о личности преподобног Јустина, владика је истакао да његово богословље није било усмјерено против Европе, него је представљало позив европском човјеку да се врати својим хришћанским коријенима.

На крају бесједе осврнуо се и на недавно поклоњење Појасу Пресвете Богородице у Београду, назвавши га једним од највећих молитвених сабрања у историји Српске Православне Цркве.

„Тај молитвени скуп посвједочио је да дјело Христово и дјело Духа Светога кроз свете и данас живи у нашем народу. То сјеме треба развијати, јер је зрео пред Богом само онај народ који рађа светитеље.“

Закључујући бесједу, владика је позвао вјернике да читају Свето писмо и дјела преподобног Јустина, настојећи да његову науку претварају у живот.

„Нека нам Господ да да читамо, разумијемо и творимо оно што је написано у Светом јеванђељу и у дјелима оца Јустина, да заиста будемо народ Христов, народ Светога Саве и народ преподобног Јустина.“