Sveti Antonije Veliki: Pouke o svetom životu (1)

Pouke Svetog Antonija Velikog o svetom životu

1. Mi obično pogrešno upotrebljavamo reč slovesan (razuman) prilikom primenjivanja na ljude. Slovesni nisu oni koji su izučili izreke i spise drevnih mudraca, nego oni koji imaju slovesnu dušu i koji mogu da razlikuju dobro od zla, te ono što je rđavo i po dušu štetno izbegavaju, a ono što je dobro i za dušu korisno usrdno ištu i čine uz veliku blagodarnost Bogu. Jedino njih uistinu možemo nazvati slovesnim ljudima.
2. Istinski slovesan čovek ima samo jednu brigu: kako da bude poslušan i kako da ugodi Bogu svih. On se samo jednom uči – kako da mu blagodari za Njegovo promišljanje i upravljanje svim što postoji, ma šta njega samoga zadesilo u životu. I zaista, bilo bi neumesno da lekarima, koji nam daju i gorke i neprijatne lekove, budemo blagodarni za naše telesno zdravlje, a da Bogu zbog onoga što nam izgleda neprijatno budemo neblagodarni i da ne shvatamo da se sve zbiva po Njegovom promislu na našu korist. Jer, poznanje Boga i vera u Boga jeste spasenje i savršenstvo duše.
3. Uzdržanje, nezlobivost, celomudrenost, uzdržljivost, trpljenje i slično, dobili smo od Boga kao velike vrlinske sile. One se suprotstavljaju i protive teškoćama koje nas snalaze i pomažu nam. Ako se budemo vežbali u njima i uvek ih budemo imali pri ruci, ništa više nećemo smatrati teškim, ili bolnim, ili nepodnošljvim, već ćemo smatrati da sve što doživljavamo jeste ljudsko i da će sve to pobediti vrline koje su u nama. Ovoga se ne sećaju oni koji su nerazumni dušom, i oni koji ne shvataju da sve biva na dobar način, onako kako treba, na našu korist, da bi zablistale vrline i da bi nas Bog uvenčao.
4. Sticanje novca i njegovo izdašno korišćenje smatraj kratkovremenom maštarijom. Znaj da je vrlinsko i bogougodno življenje iznad bogatstva. Budeš li to neizostavno imao u sećanju, nećeš uzdisati, ni roptati, niti ćeš ikoga koriti, nego ćeš za sve blagodariti Bogu, gledajući na one koji su gori od tebe kako se oslanjaju na reči i novac. Najgore strasti duše su pohota, slavo[ljublje] i neznanje.
5. Slovesan čovek posmatra samog sebe i proverava šta mu priliči i koristi, odnosno šta je svojstveno i korisno duši, a šta joj je tuđe. Tako on izbegava ono što škodi duši kao tuđe, kao ono što je odvaja od besmrtnosti.

izvor: Dobrotoljublje