Staranje za telo ne pretvarajte u pohote

23. Prikazujući borbu sa osam glavnih strasti, opisaćemo njihova svojstva, pokazati uzroke, i predložiti prigodne lekove protiv njih.

24. Prva borba, u koju treba da stupimo, jeste borba sa stomakougađanjem, ili sa strašću prejedanja.

25. Što su tiče načina uzdržanja u hrani, ili posta, ne može biti ustanovljeno pravilo jednako za sve, budući da kod svih nije jednaka snaga tela. Ova vrlina se, pak, ne izvršava samo duševnom silom, nego treba da bude srazmerna i sa telesnom silom. Ne mogu svi postiti čitavu nedelju. Neki bez hrane ne mogu biti više od dva ili tri dana, a nekima je teško da izdrže i do zalaska sunca. Takođe, nije za sve hranjivo povrće, ili zelje. ili suvi hleb. Osim toga, jednima je da se nasite potrebno dve funte, a drugi oseća opterećenje ako pojede funtu ili pola funte. Međutim, svi koji se uzdržavaju treba da imaju jedan cilj, tj. da, primajući hranu po meri telesnih sila, ne upadaju u prejedanje. Jer, dušu raslabljuje ne samo kakvota hrane, nego i količina, raspaljujući u njoj štetan, grehovni oganj.

26. Ma kakvim jelima da se nasiti stomak, rodiće se semena plotske pohote, i um, savladan težinom jela, više neće biti u stanju da dobro upravlja kormilom rasuđivanja. Um ne opija samo neumerena upotreba vina: njega obično čini klimavim i kolebivim i lišava ga čistih i neporočnih pomisli čak i izobilje svakovrsnih jestiva. Uzrok razvrata i pogibli Sodomljana bio je, ne samo opijanje vinom, nego i presitost stomaka. Slušaj kako Gospod preko proroka ukoreva Jerusalim (Jez.16,49). Zbog čega je sagrešila sestra tvoja, Sodoma, ako ne stoga što je jela hleb svoj do sitosti i presitosti? Oni su takvom presitošću hlebom bili raspaljeni neugasivim žarom plotske pohote, te su, po sudu Božijem, bili sa neba sažeženi sumpornim ognjem. Ako je njih, na taj način, jedino neumerenost u upotrebi hleba zbog strasti presitosti sunovratila u ponor razvrata, šta reći o onima, koji, pri cvetajućem zdravlju tela, sebi dozvoljavaju da jedu meso i piju vino u neumerenoj količini, upotrebljavajući ih onoliko koliko im našaptava samougodljiva pohota, a ne koliko zahteva nemoć.

27. Sveti oci kao meru uzdržanja utvrđuju da hranu, koju moramo da primamo radi podržavanja života tela, prestanemo da jedemo dok u nama još postoji želja za jelom. Sudeći po tome, i nemoćan telom može da projavi vrlinu uzdržanja u savršenstvu jednako kao i krepak i zdrav, tj. ukoliko snagom volje bude obuzdavao želju za jelom kada zemljanost tela ne bude imala potrebu za njom. Jer, i apostol kaže: Staranje za telo ne pretvarajte u pohote (Rim.13,14). On nije sasvim zabranio da vodimo brigu o telu, nego samo zapoveda da pri tome nemamo pohotu. On je odbacio pohotljivu brigu o ploti, ali razumno, neophodno staranje za život nije isključio. Prvo je zabranio da kroz popuštanje telu mi ne bismo upali u pogubna pohotljiva dela, a drugo je dozvolio da se telo, oslabljeno nerazumnom strogošću, ne bi pokazalo nemoćno za ispunjavanje naših duhovnih zanimanja i napora.

28. Prema tome, mera uzdržanja treba da bude određena sudom savesti svakog. Svako je dužan da sebi odredi koliko da se uzdržava, tj. koliko je uzdržanja potrebno za borbu protiv uznemiravanja ploti. Postove, ustavom određene, svakako treba držati. Međutim, ako posle njih ne budemo čuvali uzdržanje u hrani, njihovo nas izvršavanje neće dovesti do savršene čistote. Gladovanje u višednevnim postovima će doneti samo kratkotrajnu iscrpljenost i zamor tela, ali ne i čistotu celomudrenosti, ukoliko mu bude sledilo nasićenje tela do sitosti: jer, čistota duše je nerazdvojno povezana sa gladovanjem stomaka. Postojanu čistotu celomudrenosti nema onaj ko ne može da drži trajnu ravnomernost uzdržanja. Strogi postovi ostaju bez koristi ukoliko za njima sledi preterano popuštanje u hrani: plod njihov brzo će biti izgnan strašću stomakougađanja. Stoga je razumnije umereno svakodnevno potkrepljivanje hranom, negoli povremeni dugi i krajnje strogi postovi. Neumereno nejedenje može ne samo da pokoleba postojanost i čvrstinu duše, nego i da vršenje molitve, usled nemoći tela, učini beživotnim.

29. Radi očuvanja čistote duše i tela nije dovoljno samo uzdržanje u hrani: njemu treba dodati i druge duševne vrline. Najpre se treba naučiti smirenju kroz vrlinu poslušanja, skrušenosti srca i iznuravanja tela. Posedovanje novca treba ne samo izbegavati, nego i samu želju za njim – iz korena čupati. Jer, nije dovoljno nemati ih (što najvećim delom biva i po neophodnosti), već ne treba dopustiti ni samu želju da ih imamo ukoliko bi nam slučajno bili predloženi. Jarost gneva, takođe, treba savlađivati, težinu tuge nadvladavati, sujetnu slavu prezirati, nadmenost gordosti gaziti, i nepostojanost i lutanje uma obuzdavati neprestanim sećanjem na Boga. Svaki put treba da se [potrudimo] da srce od maštajućeg lutanja vratimo ka sagledavanju Boga. Jer, lukavi neprijatelj će pokušavati da se prikrade u skrivnice srca da bi nam um odvukao od sagledavanja.

30. Ko nije u stanju da obuzda prizive stomakougađanja, nikada neće moći da savlada pohotu koja se raspaljuje. Čistota unutrašnjeg čoveka se poznaje po savršenstvu ove vrline. Jer, niko neće poverovati da se u borbi sa najsilnijim suparnicima može nadmetati onaj koga u malom okršaju savlađuju najslabiji.

Sveti Jovan Kasijan: Vidovi našeg odricanja od sveta (Dobrotoljublje)