Slava veroučitelja i Eparhijski kviz znanja u Vukovaru

U subotu, 29. marta 2025. godine, svečano je proslavljen patron veroučitelja Eparhije osečkopoljske i baranjske – Sveti Kirilo Jerusalimski, i održan Eparhijski kviz znanja.

Proslava je započela Svetom Liturgijom kojom je načalstvovao protojerej Saša Lončina, koordinator za verounauku Eparhije gornjokarlovačke, uz sasluženje jereja Srđana Lukića, predstojnika Katihetskog ureda Eparhije osečkopoljske i baranjske, protojereja Gorana Todorovića, člana katihetskog ureda Eparhije osečkopoljske i baranjske, protojereja-stavrofora dr Marka Šukunde, sekretara Eparhije osečkopoljske i baranjske i člana Katihetskog ureda Eparhije osečkopoljske i baranjske , protojereja-stavrofora Saše Kuzmanovića, arhijerejskog namesnika vukovarskog, đakona Aleksandra Lukića, predstavnika Mitropolije zagrebačko-ljubljanske i veroučitelja u srpskoj pravoslavnoj opštoj gimnaziji “Kantakuzina Katarina Branković” i đakona Slobodana Gajdaševića.

Besedu posle jevanđelskog začala izgovorio je protojerej dr Marko Šukunda:
-U ime Oca i Sina i Svetoga Duha!
Časni oci, draga braćo i sestre, draga deco, danas smo se okupili da bi proslavili patrona veroučitelja i dece, svih polaznika veronauke u našoj eparhiji – Svetog Kirila Jerusalimskog. Ovo naše sabranje podseća ustvari na jedno delo iz rane Crkve koje se zove učenje dvanaestorice apostola – Didahi, gde se na jednom mestu kaže da kao što se sa svih polja, sa sve zemlje pšenica sabira u jednu žitnicu, tako i vi da se sabirate u Crkvu. To je ono što je ustvari primarni cilj svakoga od nas, da nekako sledeći svoje snage i mi doprinesemo maksimalno, prvo smiravajući sami sebe, a potom nekim našim primerom, znanjem i snagama da druge pokušamo da saberemo u Crkvu Hristovu. Upravo je to bila misao vodilja Svetoga Kirila koji osim po jednom svetačkom liku, po jednom posebnom životu ili kako se kaže u današnjem Svetom Jevanđelju po uzoru na jednog Dobrog Pastira, odlikovao i raznoraznim drugim darovima kao što je pisanje, odnosno, drugim rečima, kao što je prenošenje istina vere u jednom pisanom obliku. Upravo njegove mistagoške katiheze jesu poruka i pouka svakome od nas kako i na koji način treba da funkcionišemo posle svetoga krštenja. Jer previše se akcenta stavljalo na to, posebno u drevnoj Crkvi, poučavanje katihumena odnosno čoveka koji se sprema za uvođenje u Crkvu. Taj uvod, to učenje trajalo je dosta dugo sledeći razne provere, pre svega život kandidata koji želi da stupi u Ckrvu, a potom i određena znanja koja svako od članova Crkve treba da ima. Međutim, kada se neko od nas krsti, kada neko od nas uđe u Crkvu, po rečima samoga Hrista u Matejevom Jevanđelju, koje u stvari jesu misao vodilja svakoga koji je član Crkve – da ide i nauči sve narode krsteći ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Postavlja se pitanje šta se dešava sa našim životima nakon što uđemo u Crkvu. Mnogi se izgubimo i u toj borbi za smisao u bespuću ovoga sveta, posebno današnjeg vremena koje je nekako određeno materijalističkim stvarima, gde ono što nije korisno nije ni vredno, što nije opipljivo ustvari nema nikakvu težinu i tome slično. Mi se ustvari postepeno gubimo i od tih članova Crkve, carskog sveštenstva, onih koji u stvari čine suštinu i Carstva Božijeg, postajemo stranci u Crkvi i u ovome svetu. Na neki način mi prestajemo da svedočimo veru Crkve u koju smo ušli. Zato je upravo Sveti Kirilo onaj koji govori o tim tajnovodstvenim stvarima, budući da prečesto, u Crkvi, sve radnje koje se dešavaju, sve stvari koje imamo da saznamo imaju određeni prefiks tajne. Tajna nije u smislu da mi nešto od nekoga krijemo, i to jeste sva lepota Crkve, nego tajna jeste u tom jednom nevidljivom ili možda nama nedokučivom povezivanju nas ljudi, koji živimo u ovom svetu, sa večnošću. To je draga braćo i sestre ono što ustvari svako od nas treba da ima na umu, treba da mu bude misao vodilja. Jer Tajna Crkve se nalazi u Svetom Pričešću, odnosno u Svetom Telu i Krvi Hristovoj, koje se nama daje da bi mi mogli da zadobijemo večni život. To je ono što je sam temelj naše vere, što treba u ovom svetu prolaznosti da bude jedna vertikala večnosti, da nam pokaže kako i na koji način mi sami sebe da sagledamo iz perspektive večnosti. Zato i mi kao sveštenoslužitelji, kao veroučitelji, imamo jako bitan i važan zadatak, a to je da na što jednostavniji i razumljiviji način prenesemo te velike istine – da jedino ako smo u Crkvi, ako smo sa Hristom možemo da razmišljamo o večnom životu. Veroučenici treba da slušajući svoje učitelje, svoje starešine, otvore svoja srca i umove da bi što bolje shvatili tu tajnu. Jer što više razmišljamo o toj tajni mi ustvari vidimo da nam se ona neprestano otkriva, da nam je sve jasnija i da je ona deo nas. Kada to doživimo onda znamo da smo na pravom putu, da je pričešće ono što čini sastavni deo našega života i da je večnost ono o čemu mi treba da razmišljamo. Zato, sledujući Svetom Kirilu, razmišljajući o našim velikim zaštitnicima, o svetiteljima, o svetačkim likovima, svako od nas treba da zablagodari Gospodu na svemu i da na taj način, pričešćujući se zadobijemo Carstvo Božije. Amin.

Eparhijski kviz znanja održan je u prostorijama Parohijskog centra u Vukovaru, a učestvovale su škole: OŠ Dragutin Tadijanović, OŠ Nikole Andrića, OŠ Siniše Glavaševića, OŠ dr Franjo Tuđman (Beli Manastir), OŠ Nikole Tesle (Mirkovci), OŠ Markušica, OŠ Mirkovci, OŠ Tenja, OŠ Jagodnjak, OŠ Jankovci, OŠ Bobota, OŠ Bijelo Brdo, OŠ Dalj, OŠ Bršadin, OŠ Borovo, OŠ Trpinja, OŠ Ernestinovo. Prvo mesto ove godine osvojila je OŠ Mirkovci.

Po završetku kviza slavska obeležja osvetio je Njegovo Preosveštenstvo Episkop osečkopoljski i baranjski g. Heruvim. Episkop Heruvim pozdravio je svu decu koja su učestvovala u kvizu i rekao da je velika radost za našu Eparhiju videti mnogobrojnu decu punu znanja i volje za usavršavanjem u veri.

Trpeza ljubavi upriličena je za sve učesnike.

izvor: Eparhija osečkopoljska i baranjska