Слава манастира Свете Недеље у Оћестову

Митрополит Порфирије: Много пута смо ми Срби били преварени, онда када смо хтели да славимо само свој национални идентитет, када смо заборављали своје духовне темеље.

Служењем Свете архијерејске литургије и народним сабором прослављен је спомен Свете Недеље и слава манастира у Оћестову, крај Книна. По традицији, у прву недељу по Петровдану, народ из книнског краја, али и остатка Далмације, долази у манастир Оћестово како би показао своју љубав према овој светињи и поклонио се чудотворној икони свете Недеље. Свештеним сабрањем началствовао је Митрополит Порфирије, уз саслужење домаћина, Епископа далматинског Никодима и свештеног клира епархија зворничко-тузланске и далматинске.

По отпусту Божанствене литургије Владика Никодим поздравио је Митрополита и захвалио се свима који су се окупили у манастиру да молитвено прославе спомен ранохришћанске мученице. Посебно се захвалио градоначелнику Книна господину Марку Јелићу и госпођи Ањи Шимпрага шибенско-книнској дожупаници и новоизабраној саборској заступници.

Митрополит Порфирије је, одушевљен народним сабором у манастиру, рекао да Када осећамо јединство које је остварено благодаћу Божијом, тада се то осећање шири и изван нас. Оно обухвата не само оне који су нам блиски по вери и крви, који припадају нашем народу, него и оне које смо навикли да називамо другима и другачијима.

Окупљамо се на оваквим местима, јер смо створени за вечност. Зато је важно да оваква места буду наш дом и да наше биолошко добије и своје духовно обличје.

Много пута смо ми Срби били преварени, онда када смо хтели да славимо само свој национални идентитет, када смо заборављали своје духовне темеље. Овде се окупљамо, не да бисмо се сећали само своје прошлости, већ и онога што је пред нама. Да умножавамо своје вредности, али и да препознамо и признамо вредности свих људи на кугли земаљској, речи су Митрополита.

У својој беседи је, говорећи о светој мученици Недељи, довео у везу мучеништво хришћана првих векова са ношењем личног, али и саборног крста у наше време, и додао: Где год да се налазимо крст је наш темељ, садржај и врхунац нашега живота.Крст је распињање са Христом, сведочење Христа, а то није ништа друго до сведочење љубави.

Према његовим речима, квалитет нашег живота не зависи од спољашњих вредности, него од онога што носимо у себи. Говорећи о страху, ког је назвао највећим непријатељем људи, рекао је да, иако је страх некада и објективан, он никада не може надвладати оно што носимо у себи. Ако имамо крст у руци, он нас води Васкрсењу и победи.