Поводом смрти Патријарха Иринеја саучешће вјерницима Српске Православне Цркве изразили су, између осталих, предсједник Хрватске бискупске конференције задарски надбискуп Желимир Пуљић, предсједник Словенске бискупске конференције љубљански надбискуп Станислав Зоре и предсједник Вијећа Хрватске бискупске конференције за екуменизам и дијалог пожешки бискуп Антун Шкворчевић.
И прије службеног дописа упућеног СПЦ, надбискуп Пуљић је изразио саучешће у изјави за загребачку Информативну католичку агенцију (IKA) и Хрватски католички радио (у петак, 20. новембра). „Поводом смрти Патријарха Иринеја, изражавам хришћанско саучешће и молитвену солидарност Светом Синоду, свим митрополитима и епископима СПЦ, свештенству, монасима и монахињама и свим вјерницима Српске Православне Цркве“, пренијела је ИKА ријечи надбискупа Пуљића.
Монсињор Пуљић присјетио се свога сусрета с Патријархом Иринејом у августу 2015. године у Задру, када је Патријарх дошао на прославу годишњице оснивања Богословије у манастиру Kрки. Патријарх и надбискуп били су на литургији у Kрки, на заједничком обједу, а и у задарској катедрали Св. Стошије (Анастасије). Пред моштима те мученице Патријарх Иринеј и епископи су отпјевали тропар у њену част.
Велика одговорност на Црквама
Поводом смрти српског Патријарха, ИKА је подсјетила на поруке које су у љето 2015. јавности упутили он и надбискуп Пуљић. Између осталог, надбискуп је тада изјавио како сматра индикатвним да се сусрет одржава у Стошијиној катедрали, јер је та сремска мученица из римских и првих хришћанских времена стољећима повезивала Исток и Запад, православне и католичке вјернике. „Премда су ожиљци недавних ратних страдања још увијек свјежи, па терен није најпогоднији за екуменска дружења и поруке, сматрам да се ми хришћани не смијемо умарати да ширимо љубав, сношљивост и праштање“, рекао је надбискуп Пуљић у обраћању Патријарху.
Патријарх Иринеј је у катедрали рекао да Задар и тај дивни храм подсјећају на вријеме када је била једна хришћанска Црква, „вријеме којем се Господ радовао“. „Живимо у времену које нас упућује једне другима“ и ради заједничких ближњих смо „дужни и позвани нешто учинити“, да премостимо ону прошлост која нас дијели, „прошлост која је оставила трага, с којом се не поносимо“. „Господ жели нашу заједницу. И ми сви чинимо и требамо чинити, ако већ нисмо заједно, али да будемо блиски једни другима. На нама је, на нашим Црквама врло велика одговорност. Онакви какви будемо ми, конкретно Ви и ја, који представљамо своју Цркву, такви ће бити и наши вјерници. Јер они гледају у нас, подржавају нас и чине оно што ми желимо. Па да се потрудимо да чинимо и живимо оно што Господ жели. Јер сви смо његов народ“.
„Оно што нас сједињује и што нам је заједничко пуно је веће од онога што нас дијели. Потрудимо се да подржимо то што нам је заједничко, да то проглашавамо за нашу методу, план и програм нашег живота. И сигурно ће многе ствари бити боље него што јесу. Нека Господ благослови народ католички и православни, православни и католички, да се потрудимо да будемо дјеца Божја. Свете Тајне и света Литургија су нам блиски и ако то будемо имали у виду, сигурно се неће поновити оно што је некад било. Живот нам брзо пролази. А нема веће трагедије за човјека, него да гаји мржњу према некоме. Мржња више убија и сатире онога у коме јесте, него онога на кога се она односи. Јер прво је у нама. Нека нас Господ од ње сачува, да заиста будемо као браћа, јер носимо заједничко име – хришћани, по Господу нашем који нам је једини Спаситељ у којега вјерујемо. Према томе, дужни смо и позвани смо бити браћа“, поручио је тада Патријарх Иринеј, а подсјетила је ИKА.
Градитељ дијалога
Надбискуп Зоре у поруци „драгом брату у Христу“ митрополиту загребачко-љубљанском Порфирију, пише да поводом смрти Патријарха Иринеја, каже да у своје име и у име Kатоличке цркве у Словенији изражава „искрене изразе саучешћа“ и истовремено „молитвену подршку“ Митрополиту и православним вјерницима у тренуцима жалости и боли. „Патријарх Иринеј је увијек тежио односима с католицима с поштовањем. Био је пријатељ Словенаца и изграђивао отворени дијалог узајамног прихватања и мостове између словеначког и српског народа.“
Надбискуп пише да је Патријарх 2013. године у Београду словеначке ходочаснике поздравио позивом да покажемо да смо хришћани не само именом већ и животом, у нашим односима. „Истински желим и молим Господа да душа Његове Светости покојног Патријарха Иринеја сусретне Христа, нашега Спаситеља и Господа. Смрт није циљ или крај, већ праг који морамо пријећи да бисмо ушли у вјечност и светост. Славити живот значи задирати у светост. Будући да смо дјеца Божја у нама се одражава слика Бога, подобије нашега небеског Оца. И једна од сличности са Богом је баш светост. Желим Вама и вјерницима Српске Православне Цркве да вам добри Господ подари утјеху, а Патријарху Иринеју вјечни мир и починак“, поручио је љубљански надбискуп.
Побјеђивати неповјерење
У поруци са изразима саучешћа („сажалници“) Светом архијерејском синоду СПЦ, митрополиту Порфирију и другим епископима у Хрватској, бискуп Шкворчевић је истакао да су сусрети с Његовом Светошћу, те разговори и о најтежим питањима, увијек завршавали погледом на „заједничког Господа, Побједника над злом и смрћу, Ослободитеља од заробљености људским предрасудама или нанесеним злом“. „Дијелили смо увјерење Апостола народа: ‘Јер Он је мир наш, који и једне и друге састави у једно и разруши преграду која је растављала, то јест непријатељство’ (Еф 2,14).“
„Док у молитви повјеравам преминулог Патријарха Иринеја Исусу Христу, нашем истинском Миру, његовој љубави показаној на крсту и у сјају васкрсне славе, испуњен сам увјерењем да ће земаљски опроштај од Његове Светости ојачати наше заузеће за још већом међусобном повезаношћу и разумијевањем, јеванђелским праштањем и помирењем, да Божјом помоћу побјеђујемо свако неповјерење, и да се оно не прометне у немоћ мржње“, преноси ИKА ријечи бискупа Шкворчевића упућене „с изразима особитог саосјећајног поштовања у Господу свим члановима Светог Синода“.