У Саборном храму светих апостола Петра и Павла у Шапцу, у сриједу, 26. јануара, Свету литургију служио је Епископ банатски Никанор, непосредно прије опијела и сахране Епископа шабачког Лаврентија (1935-2022). Владици Никанору саслуживало је осам архијереја и бројно свештенство, а учешће у евхаристијском сабрању узело је и мноштво вјерног народа који се окупио како би се опростио од свог пастира.
Земни остаци блаженопочившег владике, по завршетку опијела којим је началоствовао Његова Светост патријарх српски Порфирије, пренијети су у манастир светог владике Николаја у Соко Граду и тамо сахрањени.
У бесједи по опијелу, Његова Светост патријарх рекао је да смо призвани из небића у биће не да бисмо као такви живели у хоризонтали биолошки живот који би могао бити испуњен стваралаштвом и разним дометима у свим областима нашега постојања, него да смо из небића у биће позвани као стријела која је испаљена у вјечност.
Епископ Лаврентије – литург, служитељ и пастир
”Ми хришћани смрт и не видимо као извор потпуног бесмисла. Смрт не видимо као коначно и крајње о себи што можемо да кажемо, него видимо као саставни део нашега постојања, у исто време Христом и кроз Христа пролазак у тајну будућег века”, казао је патријарх Порфирије.
Поглавар Српске Православне Цркве рекао је да би се о блаженопочившем владици могле написати књиге, али и да би се истовремено све могло сажети у неколико реченица. Казао је да је епископ Лаврентије био литург, служитељ и пастир, а у исто вријеме и ”све оно што те две речи обухватају. Служио је на сваком месту земљиног шара, апостолски деловао оснивајући, баш као и апостол Павле, цркве и црквене заједнице од Европе па све до Аустралије”.
Из небића у биће позвани смо као стријела која је испаљена у вјечност
Патријарх је казао да није постојао човјек који је епископу Лаврентију по било чему могао бити далек. ”Чак и они који су понекад упућивали оштре речи на његов рачун, не разумевајући тајну његовог служења у смирењу и љубави у односу на свакога човека, и они су његовом срцу и његовим молитвама били блиски”, казао је.
”Имао сам благослов да пре мање од месец дана, заједно са Епископом сремским, посетим владику Лаврентија. Дошли смо да бисмо га утешили у његовој болести и немоћи, а сами смо отишли обновљени и са великом духовном снагом и ентузијазмом. Отишли смо отворених очију, ума и срца како бисмо разумели реченицу коју нам је рекао, молећи да му се додели неко да му помаже. Тада је казао: ‘Ми не смемо да будемо препрека расту Цркве. Црква мора да расте и нико од нас није важнији од ње”, казао је Његова Светост присјећајући се свог посљедњег сусрета са Епископом шабачким.