Pri molitvi Isusu Hristu omrzimo zle pomisli

Pouke svetog Isihija Jerusalimskog o molitvi i trezvoumlju (3)

11. Gospod je rekao: Neće svaki koji mi govori: Gospode, Gospode, ući u Carstvo nebesko; no koji tvori volju Oca moga koji je na nebesima (Mt.7,21). A volja Njegovog Oca jeste: Koji ljubite Gospoda, mrzite zlo (Ps.96,10). Dakle, pri molitvi Isusu Hristu omrzimo zle pomisli – i volja Božija će biti ispunjena.

12. Ovaplotivši se, naš Vladika i Bog je predložio izgled svake vrline radi primera ljudskom rodu i opozivanja drevnog pada, živopisavši sav vrlinski život svoj u telu. Pokazujući jedan od mnogih dobrih primera, On je po krštenju otišao u pustinju i stupio u mislenu borbu sa đavolom koji muje pristupio kao prostom čoveku. Načinom na koji ga je pobedio, tj. smirenjem, postom, molitvom i trezvoumljem (kojeg se držao, premda, kao Bog i Bog bogova, za njim nije imao potrebu), On je i nas, nepotrebne sluge, naučio kako da se dolično borimo protiv duhova zlobe.

13. Neću se olenjiti da ti neukrašenom i nekićenom rečju izložim, po meni, sve načine trezvoumlja koji, malo po malo, mogu očistiti um od strasnih misli. Jer, ja ne smatram razumnim da se u ovom slovu, kao inače u povestima o spoljašnjim ratovima, korisna sadržina sakrije kićenim rečima, osobito pošto se piše za proste ljude. Reći ću ti apostolovim rečima: A ti, čedo Timoteje, pazi na čitanje (1.Tim.4,13).

14. I tako, jedan način trezvoumlja jeste: budno paziti na maštanje ili prilog. Jer, bez maštanja satana ne može da priprema pomisli, niti da ih predstavlja umu da bi ga obmanuo.

15. Drugi je: imati srce uvek u dubokoj tišini, bezmolvno u odnosu na svaku pomisao i u molitvi.

Dobrotoljublje: Dušekorisne i spasonosne stotine prepodobnog Isihija,

prezvitera jerusalimskog Teodulu, o trezvoumlju i molitvi