PRAZNIK PREOBRAŽENJA GOSPODNJEG
SLAVA KATEDRALNOG HRAMA U ZAGREBU
U subotu, 06./19. avgusta 2017. godine, na praznik Probraženja Gospodnjeg, svečano je proslavljena slava Katedralnog hrama Mitropolije zagrebačko-ljubljanske.
Svečanim bdenjem u navečerje praznika, kao i Božanstvenom Liturgijom na sam dan praznika, načalstvovao je Njegovo Visokopreosveštenstvo Mitropolit zagrebačko-ljubljanski g. dr Porfirije uz sasluženje zagrebačkog klira i blagolepno pojanje hora Sabornog hrama.
Posle čitanja Jevanđelske perikope koja govori o događaju koji se desio na gori Tavor, kada se Gospod naš Isus Hristos preobrazio „pokazavši učenicima svojim slavu svoju„, Visokopreosvećeni gospodin Mitropolit je proizneo prazničnu omiliju u kojoj je, govoreći o istorijskom i bogoslovskom smislu događaja Preobraženja Hristovog, između ostalog kazao da se cilj i smisao našeg života otkriva u današnjem danu i u današnjem prazniku, kao i u svakom događaju koji je vezan za Hristov život, jer je On smisao, On je početak i kraj, On je sadržaj. Bez Hrista čovek je samo prolazni crv, ili bolje reći hrana crvima. Ima svoj početak i svoj kraj, a potom postaje prah i pepeo ukoliko nema Hrista koji osmišljava i istoriju i sadašnjost, ali što je još važnije, ukazuje na budućnost, otkriva budućnost i nosi u sebi budućnost.
Događaj Preobraženja Gospodnjeg jeste istorijska činjenica. Na gori Tavor On je bio sa svojim učenicima, sa trojicom koji su svedoci događaja koji se desio na Tavoru, Petrom, Jakovom i Jovanom. U jednom trenutku Njegovo lice je bilo svetlije od sunca i odeća svetla kao najbelji sneg i svetlija od svake svetlosti koja je stvorena. Tu je Hristos, kroz tu svetlost koja nije od ovoga sveta, kroz ljudsku prirodu pokazao ko je i šta je. Ne samo to, nego i glas Boga Oca je potvrdio ko je On rekavši: „Ovo je Sin moj ljubljeni, Njega slušajte“. Dakle, na gori Tavor Gospod je projavio svoju Božansku prirodu, ali je projavio tu svoju Božansku prirodu u jedinstvu sa ljudskom prirodom i time pokazao kakav je smisao i koji je cilj postojanja čoveka. Pokazao je da čovek jedino u zajednici sa Hristom doseže do onoga što nije tvarno i što je večno. Pored Preobraženog Gospoda bili su Mojsej i Ilija, a to su dve ličnosti za koje Predanje govori da će biti prisutni i pri drugom Hristovom dolasku. Zato njih dvojica u ovom trenutku potvrđuju da je Hristos Mesija, ali Mesija koji dolazi iz budućnosti i koji je u Hristu Gospodu sav sa nama. Gospod je bio na gori Tavor, a u podnožju gore bilo je mnoštvo naroda koji su se molili i čekali isceljenje, a učenici njegovi pokušavaju da iscele mnoge, međutim ne uspevaju u tome. Ova slika gde je Hristos na gori odvojen od svojih učenika, a da oni u Njegovom odsustvu, bez Njega, pokušavaju da iscele pokazuje i potvrđuje da svako isceljenje, da svako čudo u našem životu, može biti samo i isključivo uz Njegovo prisustvo. Preobraženje Gospodnje jeste potvrda Božije brige i ljubavi o nama. Međutim, istovremeno i poziv svakome od nas da postane učesnik toga preobražaja preobraženjske svetlosti. To svako od nas postiže tako što se i sam uspinje na goru kao i trojica apostola koji su uzišli na goru sa Hristom. Uspinjemo se, ne samo duhovno, nego i telesno. Uspinjemo se tako što se trudimo da Jevađelje Hristovo postane naš život.
Mitropolit je istakao i da Preobraženje Gospodnje poziva i svakoga od nas na jedan neprestani preobražaj, a naš preobražaj podrazumeva neprestanu izmenu sistema vrednosti našega života. „Ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe“, a ne po modernom geslu „sve za mene, a ništa za tebe“. I ne samo to nego sve ono što je rečeno u Blaženstvima, a što je paradoksalno i što teško može da pojmi naš um, „Blaženi siromašni duhom“, „Blaženi ste kad vas gone“ i tako dalje, jer tada je Bog sa nama, jer tada mi biramo Boga i Njegov sistem vrednosti za svoje vrednosti.
Na kraju svoje besede Mitropolit je poručio okupljenom narodu da nam ovde i sada večnost postaje dostupna i mi je postajemo svesni i počinjemo njom da živimo. Znamo da ne postoji ništa što nas od Hrista može odvojiti. Znamo i da ne postoji ništa što nas od pravoslavne vere može odvojiti, niti od Jevanđelja Hristovog. Znamo da nema razloga da se plašimo bilo koga i bilo čega, a još manje da se stidimo da jesmo to što jesmo. Naprotiv, sa Hristom i sa Njegovoim Preobraženjem i mi, preobražavajući se, stičemo snagu i hrabrost mučenika Hristovih i svetitelja Božijih koji su ovde preobraženi slavili jednoga u Tojici Boga.
Na završetku Božanstvene Liturgije blagosloveni su prvi plodovi vinograda te slavski kolač i koljivo posle čega se verni narod okupio u prostorijama Muzeja SPC gde je usledila i slavska trpeza koju je za sav narod upriličila Crkvena Oština zagrebačka.