Pozvani smo na natprirodni život, život u Tavorskoj svetlosti

Prvu Liturgiju nakon šest mesjeci u Katedralnom hramu u Zagrebu, oštećenom u zemljotresu, služio je Patrijarh Porfirije

Šest mesjeci intenzivnih radova bilo je potrebno kako bi se učvrstila konstrukcija Saborne crkve u Zagrebu, oštećena u zemljotresu, 22. marta 2020. godine. Tokom izvođenja radova u hramu nisu vršena bogosluženja i bio je zatvoren za javnost. Sanacija konstrukcije završena je nekoliko dana prije proslave hramovne slave – Preobraženja Gospodnjeg, te je prvo bogosluženje u njemu nakon pola godine bilo upravo na taj praznik.

Svetu Liturgiju služio je Njegova Svetost Patrijarh srpski Porfirije, okružen zagrebačkim sveštenstvom. Po završetku Liturgije, Patrijarh je blagoslovio plodove vinograda i slavske darove, a uslijedila je i slavska trpeza za sve u prostorijama Crkvene opštine Zagreb. Pojao je hor hrama pod vođstvom Ivane Srbljan.

Patrijarh je u besjedi kazao da nije slučajno što je baš na dan hramovne slave, nakon pola godine, crkva otvorena kao i da je hram ”mesto u kom treba da se sabiramo ne da bismo rešavali  bilo kakve lokalne ili globalne probleme od ovoga sveta, bez obzira kojoj oblasti čovekovog života pripadaju. U hramu se sabiramo baš zbog toga da se preobražavamo”.

Njegova Svetost je istakao da je blagodat Božja ta koja nas drži, koja nas nosi, koja u nama tvori sve ono što je čestito i dobro. Bez blagodati svaki naš podvig ostaje bez ploda i rezultata. ”Iako nije za prezir, podvig može biti kontraproduktivan onda kada smo obuzeti samoljubljem, sujetom, onda kada mislimo da zato što činimo po zakonu Božjem, da ispunjavamo svaku vrlinu, da nam pripada blagodat”, kazao je. 

Patrijarh Porfirije je rekao da podvig treba da bude uspinjanje na Tavorsku goru na kojoj je prisutan Hristos, gde je, ”preobražavajući se pred našim očima, otvorio prebogatu trpezu ljubavi da i mi od nje u radosti blagodat okušamo i u svetlosti učestvujemo”.

Njegova Svetost je podsjetio na riječi Svetog Maksima Ispovjednika koji kaže da smo pozvani na život ὑπὲρ φύσιν – natprirodni život, život u Tavorskoj svetlosti, ali koji govori i o tome da postoji i život παρὰ φύσιν, tj. ono što je pored prirode, mimo prirode. ”Postoji život mimo prirode onda kada prirodni potencijali i darovi bivaju zloupotrebljeni, upotrebljeni u pogrešnom pravcu, kada mislimo da ti darovi postoje da bismo zaslužili i kupili ljubav pre svega od Boga, a onda od drugih. Pozvani smo na natprirodni život, život u Tavorskoj svetlosti”, rekao je Patrijarh Porfirije.