Постим јер хоћу да будем дио Цркве

Епископ Сава је у Загребу на предавању о Часном посту казао да Црква није удружење симпатизера нечега који раде нешто или поштују само зато што Црква или Свето Писмо тако говоре, већ да је Црква сам идентитет хришћана због чега они прате и ослушкују њен глас.

Епископ марчански Сава, у петак, 24. марта, одржао је предавање о Великом посту у народом испуњеној свечаној дворани Музеја Српске Православне Цркве у Загребу.

Говорећи о поријеклу поста, владика Сава је казао да су хришћани преузели од Јевреја концепт освећења простора и времена, при чему је пост својеврсно освећење годишњег круга, а тиме и читавог нашег живота. Истакао је да је још у Старом Завету постојао принцип приношења десетка свега Богу – од онога што је човјек произвео, па до десетка времена календарске године. ”Тако и годишњи круг дељен је на десет делова, од чега је једна десетина посвећивана је Богу. Часни пост, када се одбију суботе и недеље, траје 36 дана, што је десетина године. Суботе и недеље одбијамо јер тада није строги пост. То су дани својеврсног разрешења од поста. Богу приносимо своје време, као нашу жртву, а то време користимо како бисмо се и сами у њему обновили”, казао је владика Сава.

Епископ марчански говорио је и о томе да тјелесни пост није циљ сам по себи, већ да треба да буде подлога за духовни пост, те је навео ријечи светог Јована Златоуста који је рекао да је пост уздржање од злих мисли, рђавих дјела, рђавих ријечи, од љутње, злобе, оговарања и сваке лоше ствари. Такође је казао да је прва мана коју сасјецамо, сузбијамо и покушавамо да преобразимо у врлину уз помоћ поста самољубље. ”Оно је проблематично јер нас учи да свој идентитет и своје снаге црпимо из самих себе, а не да је наш живот дар који почива на сили Господњој”, рекао је Епископ Сава.

Владика је говорио и о посту као дјелу читаве Цркве. ”Зато што Црква пости и ја хоћу да постим, јер хоћу да будем део Цркве. То је хришћанска свест. Црква није некаква идеологија нити удружење. Црква је живот. Она није удружење симпатизера нечега, у ком радимо нешто или поштујемо само зато што Црква или Свето Писмо тако говоре, него зато што је то део нашег живота. Црква је наш идетитет и због тога ми пратимо и ослушкујемо њен глас”, казао је.

П.К.