Postim jer hoću da budem dio Crkve

Episkop Sava je u Zagrebu na predavanju o Časnom postu kazao da Crkva nije udruženje simpatizera nečega koji rade nešto ili poštuju samo zato što Crkva ili Sveto Pismo tako govore, već da je Crkva sam identitet hrišćana zbog čega oni prate i osluškuju njen glas.

Episkop marčanski Sava, u petak, 24. marta, održao je predavanje o Velikom postu u narodom ispunjenoj svečanoj dvorani Muzeja Srpske Pravoslavne Crkve u Zagrebu.

Govoreći o porijeklu posta, vladika Sava je kazao da su hrišćani preuzeli od Jevreja koncept osvećenja prostora i vremena, pri čemu je post svojevrsno osvećenje godišnjeg kruga, a time i čitavog našeg života. Istakao je da je još u Starom Zavetu postojao princip prinošenja desetka svega Bogu – od onoga što je čovjek proizveo, pa do desetka vremena kalendarske godine. ”Tako i godišnji krug deljen je na deset delova, od čega je jedna desetina posvećivana je Bogu. Časni post, kada se odbiju subote i nedelje, traje 36 dana, što je desetina godine. Subote i nedelje odbijamo jer tada nije strogi post. To su dani svojevrsnog razrešenja od posta. Bogu prinosimo svoje vreme, kao našu žrtvu, a to vreme koristimo kako bismo se i sami u njemu obnovili”, kazao je vladika Sava.

Episkop marčanski govorio je i o tome da tjelesni post nije cilj sam po sebi, već da treba da bude podloga za duhovni post, te je naveo riječi svetog Jovana Zlatousta koji je rekao da je post uzdržanje od zlih misli, rđavih djela, rđavih riječi, od ljutnje, zlobe, ogovaranja i svake loše stvari. Takođe je kazao da je prva mana koju sasjecamo, suzbijamo i pokušavamo da preobrazimo u vrlinu uz pomoć posta samoljublje. ”Ono je problematično jer nas uči da svoj identitet i svoje snage crpimo iz samih sebe, a ne da je naš život dar koji počiva na sili Gospodnjoj”, rekao je Episkop Sava.

Vladika je govorio i o postu kao djelu čitave Crkve. ”Zato što Crkva posti i ja hoću da postim, jer hoću da budem deo Crkve. To je hrišćanska svest. Crkva nije nekakva ideologija niti udruženje. Crkva je život. Ona nije udruženje simpatizera nečega, u kom radimo nešto ili poštujemo samo zato što Crkva ili Sveto Pismo tako govore, nego zato što je to deo našeg života. Crkva je naš idetitet i zbog toga mi pratimo i osluškujemo njen glas”, kazao je.

P.K.