Postarati se da usvojimo duhovno stanje već na samom početku podviga

12. Zbog čega mi kod uškopljenika po telu nalazimo uspavanu dušu: upravo zbog zablude da im, po oslobođenju od ove plotske potrebe, nije ni potreban trud telesnog uzdržanja i skrušenosti srca. Oni koji su raslabljeni takvom bezbrižnošću, ne brinu se o sticanju istinskog savršenstva, ili o očišćenju srca od duševnih strasti. Takvo stanje, premda se uzdiže nad plotskim, ipak ostaje samo duševno. Po rečima samoga Gospoda, ono je dostojno odbacivanja zbog toga što se, od hladnoga prešavši ka mlakome, zaustavilo na nepoželjnoj toplini.

13. Prema tome, u samom početku odricanja, kada prestajemo da budemo plotski, tj. kada počinjemo da se odvajamo od svetovnih običaja i da se uzdržavamo od očigledne plotske nečistote, treba da požurimo da se svom snagom odmah postaramo da usvojimo duhovno stanje, da se ne bi desilo da uzmaštamo da smo, samim tim što smo se odrekli od sveta po spoljašnjem čoveku, ili što smo prekratili oskvrnjenje plotskom preljubom, već postigli savršenstvo, te da postanemo lenji i bezbrižni u istrebljivanju uzroka strasti. Inače, desiće se da ćemo se zaustaviti na sredini između ploti i duha i da ne nećemo postići stepen duhovnog savršenstva, misleći da je za njega dovoljno na spoljašnji način se odvojiti od svetskog života i zadovoljstava i biti jednostavno dalek od razvrata i telesnih veza. Jer, ako ostanemo u ovom stanju mlakosti (ravnodušnosti), koje se smatra najgorim, bićemo izbljuvani iz usta Gospodnjih, kao što kaže: Tako. pošto si mlak… izbljuvaću te iz usta svojih (Otk.3,16). Pravedno je Gospod objavio da će oni koje je primio u nedra ljubavi, i koji su se pokazali kao hladni, biti izbljuvani sa nekim gađenjem. Jer. lakše se obraća ka spasenju i lakše uzlazi na vrh duhovnog savršenstva plotski čovek, tj. svetovnjak ili neznabožac, nego onaj, ko je primio jaram Hristov, ali nije stupio na put savršenstva, već je dopustio da se prvi oganj duhovne revnosti ohladi. Naime, prvi će, budući smiravan čulnim strastima i postajući svestan svoje nečistote zbog plotskog oskvrnjenja, dospeti u skrušenost i pribeći Istočniku svake čistote i savršenstva, te se uzgnušati hladnog stanja neverja i bezbrižnosti u kome se nalazio. Goreći duhom, on će lakše uzići ka savršenstvu. Tome nasuprot, onaj ko se hladno prihvata dela Gospodnjeg i bez smirenja i dužnog usrđa stupa na put ovog zvanja, budući jednom poražen ovom bednom zarazom, već ne može sam sebe da umudri na bolje, niti prima urazumljenje od drugih. Jer, on, po reči Gospodnjoj, govori u srcu svome: Bogat sam, i obogatio sam se i ništa mi ne treba, premda njemu više pristaje ono što dalje sledi: A ne znaš da si nesrećan, i jadan, i siromašan, i slep, i nag (Otk:-3,17). Na taj način, on postaje gori od svetovnog čoveka jer gubi svest o tome da je bedan, slep i nag, da mu je u mnogo čemu potrebno ispravljanje, da ima veliku potrebu za poukama i urazumljivanjem od strane drugih. Usled toga on ne prihvata ni jednu spasonosnu reč, ne shvatajući da će u budućem veku neizbežno biti podvrgnut najstrožijem sudu i kazni.

Sveti Jovan Kasijan: Vidovi našeg odricanja od sveta (Dobrotoljublje)