Pokloničko putovanje manastiru Hilandaru

U periodu od 21-24. marta tekuće godine grupa poklonika iz Maribora, predvođena protojerejem Milanom Jovanovićem, boravila je na severu Grčke. Krajnji cilj putovanja bila je Sveta Gora i manastir Hilandar. 

Grupa je stigla u Solun u kasnim večernjim satima, a već je u nedelju 22. marta bila duhovno okrepljena Svetom Liturgijom u  hramu Svetog Dimitrija, ukrasu Soluna i cele Grčke. Prisustvo Svetoj Liturgiji u ovom znamenitom hramu podsetilo nas je na onu čuvenu priču iz ruske sveštene istorije, da su se emisari kneza Vladimira Kijevskog okrenuli pravoslavlju očarani estetikom pravoslavne Liturgije u Aja Sofiji. Upravo su i mariborski poklonici osetili isto slušajući antifono pojanje 20- ak vizantijskih pojaca i divno sasluživanje više đakona i sveštenika ove bogomolje. Nakon pričešća svetim darovima, celivanja moštiju sv. Dimitrija i ogleda katakombi, koje čine svojevrsnu kriptu hrama, darovani smo i svetim mirom iz groba dragog nam svetog. 

Duhovno okrepljeni pošli smo i na poklonjenje drugim dvema svetinjama ovog Bogom čuvanog grada. Najpre smo u Sabornom hramu celivali  mošti sv. Grigorija Palame, oca isihazma, a zatim smo posetili i solunsku Aja Sofiju, gde smo celivali mošti sv. Vasilija, episkopa solunskog ( 9. vek), kao i čestice moštiju sv. Sofije i njenih kćeri Vere, Nade i Ljubavi. 

U vreme gradnje ovih hramova ( 7-8. vek), Solun je bio drugi grad Vizantije. Upravo Aja Sofija i hram sv. Dimitrija, svojom veličinom i lepotom ukrasa, svedoče o duhovnoj i materijalnoj snazi tog naroda i njegovih blagočestivih vladara. U isto vreme, oni su podelili i sudbinu ovog kraja. Najpre su jedno vreme pretvarani u latinske katedrale ( 4. krstaški rat i Latinsko carstvo), a onda od 15. veka pa do Balkanskih ratova korištene su kao muslimanske bogomolje. Bogu hvala, danas su oni izvori vode žive na kojem se i mi nedostojni duhovno okrepismo.   

Poseban osećaj nas je obuzeo prilikom posete tzv. Savezničkom groblju – Zejtinluku. Na ovom mestu su sahranjeni posmrtni ostatci 21 hiljade saveznikih vojnika , postradalih u Velikom ratu. Poseban pijetet smo iskazali našim ratnicima mučenicima, koji su sahranjeni u centralnom delu ovog spomen komplaksa. Njih 6000 su našli pokoj u zajedničkoj grobnici, dok je njih oko 1500 sahranjeno u zasebnom grobu. Veliki Savo  Mihailović, Grbljanin, Solunac, otac Đurin i đed Đođev, najzaslužniji je što se danas imamo gde pokloniti senima predaka i pomoliti se za njihov pokoj. Sa grupom svojih saboraca uspeo je sabrati tela ovih stradalnika po grobljima u okolini Soluna i položiti ih ovde. Upravo je on bio i prvi čuvar groblja. Njegovo sveto delo nastaviše i njegovi naslednici Đuro i čuvani deda Đorđe, čuvar groblja punih 60 godina. Zahvalni sunarodnici  i njih sahraniše na istom ovom mestu, da se i o njihovoj žrtvi pripoveda budućim generacijama. Služeći parastos na mestu velike srpske Golgote pomenusmo sve njih, ali se setismo i svih onih čije grobove samo Gospod poznaje. Večan vam pomen junaci. 

Na putu ka sv. Gori, u popodnevnim satima, stigosmo i u manastir sv. Jovana Bogoslova  i sv. Arsenija Kapadokijskog u Surotiju. Tamo zatekosmo reku blagočestivog naroda, koji se kretao kao grobu sv. Pajsija – novoprosijavšeg ukrasa  zemlje Heladske. Uputivši svoje lične molitve svetome krenusmo dalje.

Veče završismo u manastiru Kakovu, metohu Hilandarskom, gde nas je dočekao uvek radosni otac Nikolaj. Pošto se okrepismo čajem i medom, otiđosmo na vačernju službu u omalenu manastirsku kapelu. Ovo bogosluženje nam ostade u jednakom sećanju kao i ono solunsko. Tamo prenoćismo ljubavlju našeg domaćina, a ujutru obiđosmo i manastirsku infrastrukturu i ekonomiju diveći se lepoti Božije tvorevine, ali i pregalaštvu hilandarskih crnorizaca.

Ponedeljak. Blagosloven dan. Mnogi od poklonika prvi put stupiše na tlo Svete Gore, a među njima i mali Stefan, dečak od 6 ipo godina, koji blagoslovom o. Teodosija Hilandarca dobi ovu retku čast da pohodi ovo sveto mesto. 

Od pristaništa Jovanjica pa do Carske lavre stigosmo za 20- ak minuta. Tamo nas dočekaše i smestiše u manastirske konake vrli gostoprimci, a zatim nas uputiše ka hramu gde je već od 10 časova trajalo bogosluženje. Stupajući u hram Božiji, išavši iz Lazareve u Milutinovu pripratu, najedanput se nađosmo u samom centralnom delu hrama, gde bratija svršavaše časove i Izobraziteljnu. Bejasmo udostojeni i celivanja ikone Majke Božije Trojeručice, kao i drugih svetih ikona, a na kraju se pomolismo i pred grobom sv. Simeona, na mestu gde je njegovo telo zamirotočilo, a i odakle je iznikla ona čuvena loza – utešenije roditelja bezdetnih. 

Nakon toga preselismo se u manastirsku trpezariju, na jedini obed koji monasi imađaše toga dana. Po drevnoj praksi svetogorskoj, u periodi Velikog posta jedna je trpeza od ponedeljka do petka, dok su vikendom dve. No, i svešteni ambijent ove trpeze u poklonicima je budio isto ono strahopoštovanje koje osećaše tokom bogosluženja u samom hilandarskom hramu. Svaki zalogaj kojim se okrepismo u nama je budio osećaj sveštenog. 

Tokom 24 časa, koje provedosmo na ovom mestu, obišli smo manastirski kompleks, groblje, kosturnicu, pirg sv. Save, bunar sv. Save, kao i obližnji manastir Esfigmen, u kojem su poklonici dočekani sa puno ljubavi. Poseban ukras bila su bogosluženja u večernjim i ranim jutarnjim satima ( od 3 – 6 časova ujutru). Jutarnja kiša sprečila nas je u obilasku Milutinovog pirga, kao i kelije Samarije. 

Početkom februara našu zajednicu u Mariboru posetili su oci Teodosije i Nikolaj, sabraća hilandarska. Prilikom naše posete Carskoj lavri oci su nam uzvatili ljubav 100- struko. Oca Nikolaja već pomenusmo, dok blagoslovom o. Teodosija, prvog epitropa manastira Hilandara, dođosmo na ovo sveto mesto. Otac nam je bio i dobar domaćin, a na kraju je, u ime bratstva, poslao i darove najmlađim članovima mariborske i celjske parohije.

Baš ovom prilikom i naš Episkop i otac Kirilo blagoslovio je da za hram u Mariboru zatražimo od bratije izradu kopije ikone Trojeručice, koja će nas štiti i krepiti u ovim smutnim vremenima. Ova poseta je upravo to imala za svoj glavni cilj. Svešteni sabor je ovo blagoslovio, te će do sledećeg maja Majka Božija Trojeručica doći u Maribor. Slava Bogu i Majci Njegovoj na ovoj milosti. 

Ovim blagodarenjm i zaključujemo ovaj zapis.

 Protojerej Milan Jovanović, paroh mariborski