KONCERT: TRIO POKRET
08/12/2017
PREZVITER RADE DESPOTOVIĆ ODRŽAO PREDAVANJE
14/12/2017

MITROPOLIT PORFIRIJE UČESTVOVAO
NA KONFERENCIJI

U Zagrebu je, od 7-8. decembra, održana 20. Godišnja konferencija Grupe Evropske narodne partije o interkulturalnom dijalogu sa Crkvama i verskim zajednicama. Tema jubilarnog 20. zasedanja je bila Od razumevanja do saradnje - Promovisanje međureligijskih susreta kako bi se suočili sa globalnim izazovima.

Na skupu su, između ostalih, uzeli učešća Predsednik Hrvatskog sabora Gordan Jandroković, Premijer Republike Hrvatske Andrej Plenković, ministri u Vladi Republike Hrvatske, poslanici Hrvatkog Sabora i Evropskog parlamenta, brojni predstavnici Crkava i verskih zajednica iz Evrope i Hrvatske.

Mitropolit zagrebačko-ljubljanski g. dr Porfirije govorio je na petoj sesiji, na kojoj su učestvovali i Mitropolit francuski Vaseljenske patrijaršije Emanuil, državni sekretar u Ministarstvu vanjskih i evropskih poslova Zdravka Bušić, direktor kancelarije u BiH fondacije Konrad Adenauer Karsten Dumel.

Obraćajući se skupu Mitropolit je istakao da „koncept religijskog pluralizma, u kojem se svest o vlastitim duhovnim korenima ne menja i ne umanjuje, treba da obezbedi „stabilan“ suživot više religija na istom prostoru i da ukaže da su sve religije „jednake“ u pravnom smislu, to jest da su, pod određenim uvetima, sve priznate i jednako tretirane od strane zakona jedne Države.“

Mitropolit je rekao da i „danas, kao i u biblijska vremena, krajeugaoni kamen ljudskog suživota ostaje princip koji je iscrpno definisao Hose Ortega – i – Gaset: „Civilizacija je pre svega volja za suživotom“. Međutim, volja za suživotom pre svega pretpostavlja kao obavezni preduslov priznavanje drugome prava na život.“

Govoreći o odgovornosti hrišćana i hrišćanskih lidera u procesu pomirenja Mitropolit je naglasio da „ne treba stvarati lažnu iluziju da je u hrišćanstvu (i generalno u svim religijama) sve dobro ustrojeno i da ono što se dešava u savremenom društvu nije povezano sa stanjem unutar svetskog hrišćanstva i drugih velikih religija. Jasno je da odgovornost za stanje u svetu snose i hrišćani. Problemi savremenog sveta nisu povezani samo sa slabljenem vere među ljudima, nego i sa unutrašnjim bolestima samog hrišćanstva (i drugih religija) u njegovoj čovečanskoj prirodi. U pravu je K. Gustav Jung kada konstatuje da: „ukoliko se u svetu uočava nedopustivo malo promena na bolje, uzrok tome zaista nije fundamentalni program hrišćanstva, nije Sam Hristos, nego su uzrok tome hrišćani“.

Postavljajući pitanje: „Šta mi verski lideri treba da uradimo da dođe do pomirenja?“, Mitropolit je dao sledeći odgovor: „Treba da se držimo onih prvih reči u Jevanđelju, a one glase Pokajte se, jer se približi Carstvo Nebesko. Treba da budemo ono što propovedamo da jesmo“.