Patrijarh u Donjoj Gradini: Poklanjamo se mučenicima koji su svojim stradanjem posvedočili veru, ljubav i dostojanstvo ljudskog lika

Hristos vaskrse! Braćo i sestre, nema uzvišenijeg niti moćnijeg mesta sa kojeg se ovaj živonosni pozdrav može silnije izreći i dalje čuti nego na mestu Raspeća nevinog Hrista Gospoda pokraj Jerusalima i ovde na mestu najstrašnije Golgote srpskog naroda. Sabralo nas je danas ovo sveto mesto, Donja Gradina, zemlja natopljena suzama, ali i osvećena molitvom. Ovde reči same po sebi nisu dovoljne. Ovde je pre svega potrebna tišina srca, tišina u kojoj slušamo glas onih koji su svojim stradanjem posvedočili veru, ljubav i dostojanstvo ljudskog lika. Potrebna je pre svega i iznad svega molitva.

Zato se danas molitveno poklanjamo Svetim jasenovačkim mučenicima, nevino postradalim našim precima, deci Svetog Save, koji su kroz tamu ljudskog zla prošli putem Hristovog Krsta i ušli u svetlost Njegovog Vaskrsenja. Njihovo stradanje nije ostalo samo u istoriji ovog sveta, nego je postalo svedočanstvo pred licem Božjim, svedočanstvo vere koja se ne gasi ni onda kada se čini da je sve obavijeno tamom. Istovremeno sećamo se i nevinih žrtava iz jevrejskog i romskog naroda.

Ovih dana Crkva živi tajnu Vaskrsenja iz mrtvih, tajnu Pobede nad smrću, tajnu Trijumfa života. Zato na ovom mestu, gde je ljudska zloba želela da progovori kao poslednja reč, mi ispovedamo da poslednju reč ima Život, ima Ljubav, ima Hristos. Jer Hristos je vaskrsao iz mrtvih i time je pokazao da smrt nije kraj, da zlo nije jače od dobra, da tama ne može da sakrije svetlost.

U toj vaskršnjoj svetlosti gledamo i naše Svete mučenike i tiho u srcu ispovedamo da oni nisu poraženi, nego u Hristu proslavljeni. Verom u Vaskrsenje znamo da oni koji su ovde postradali nisu mrtvi, nego da su u Gospodu živi i da njihove rane nisu poraz, već živi pečat koji govori o vernosti i ljubavi prema Bogu i svakom čoveku kao daru i ikoni Božjoj.

Ne dolazimo na ovo sveto mesto samo da bismo se sećali prošlosti, nego da bismo od Svetih jasenovačkih mučenika učili i naučili kako da živimo sadašnjost, da čuvamo veru u srcu, da ne dopustimo da nam se srce ispuni gorčinom, da ostanemo ljudi molitve, ljudi radosti, mira, istine i pravde, ljudi koji znaju da je život dar Božji i da poslednju reč i poslednji sud ima Bog, Gospodar života i smrti.

Neka nas Sveti jasenovački mučenici svojim molitvama ukrepljuju da i mi verom i nadom nosimo svoj krst, da neprestano gledamo svetlost koja izvire iz praznog Hristovog groba i da radosno jednim ustima i jednim srcem pojemo Vaskršnju pesmu: Hristos vaskrse iz mrtvih, smrću smrt porazivši, i svima u grobovima život darovavši! Hristos vaskrse! Vaistinu vaskrse!

***

Prema podacima Spomen-područja Donja Gradina, u zloglasnom logoru Jasenovac tokom Drugog svetskog rata stradalo je 700.000 žrtava ustaškog zločina, među kojima 500.000 Srba. Povodom Dana sećanja na žrtve ustaškog zločina genocida u koncentracionom logoru Jasenovac i njegovom najvećem stratištu Donjoj Gradini u Republici Srpskoj je proglašen Dan žalosti. Sećanje na žrtve ustaškog zločina počeo je svetom Liturgijom u crkvi Svetih apostola Petra i Pavla u Kozarskoj Dubici, koju je služio Preosvećeni vikarni Episkop marčanski g. Sava. Najviša delegacija Republike Srbije predvođena predsednikom g. Aleksandrom Vučić položila je cveće na grobnom polju Topole u Donjoj Gradini, dok je na obližnjem grobnom polju Hrastovi parastos služio Patrijarh srpski g. Porfirije uz sasluženje Mitropolita banjalučkog g. Jefrema i Episkopa vikarnog marčanskog g. Save.