Patrijarh u Banjoj Luci: Svako od svakog da traži oproštaj – VIDEO

„Verujte da smo neophodni jedni drugima! Ako toga nismo svesni danas kada se svet lomi na mnoge komade, nismo dostojni ljubavi Božje“, poručio je Njegova Svetost patrijarh Porfirije povodom proslave krsne slave Republike Srpske.

Draga braćo i sestre, draga deco Svetog Save,

Mir Božji – Hristos se rodi!

Evo nas, draga braćo i sestre, ponovo u divnom, nama svima dragom gradu, gradu koji leži u srcu svakom pravoslavnom Srbinu, glavnom gradu Republike Srpske, u Banja Luci, gde nas je dvostruka radost sabrala. Naša je radost odsjaj i toplina one vitlejemske vatre, plamena koji je zagrejao novorođenog Bogomladenca Hrista, Koji je priziv i odziv na svako blagosloveno sabranje kakvo jeste i ovo naše tradicionalno banjalučko sabranje. Jer mi i današnjim sabranjem u hramu, ali isto tako i ovde na svečanoj akademiji, činimo ono što je sâm Gospod rekao i zapovedio: Gde su dva ili tri sabrana u ime moje, i Ja sam među njima (Mt 18,20). A mi se jesmo sabrali u ime Njegovo i u ime Njegovog prvog mučenika, arhiđakona Stefana, da po trideset i četvrti put proslavimo krsnu slavu Republike Srpske, da proslavimo ljubav Božju koju je Gospod svojim Rođenjem pokazao i otkrio u odnosu na nas, ali i da pokažemo i potvrdimo svoju veru i poverenje u tu Njegovu ljubav, da potvrdimo da iako smo mali nismo sami.

Danas slavimo Svetog arhiđakona i prvomučenika Stefana, slavimo njegovu veru, nadu i ljubav prema Bogu i bližnjima, slavimo pobedu Krsta ljubavlju Božjom. Svetim Stefanom znamo da je istinito ono što govori Sveti apostol Pavle kada kaže da se sila naša u nemoći pokazuje savršena i kada smo slabi, onda smo silni (2Kor 12, 9-10), tj. kada se čini spolja da smo slabi, ali se ne oslanjamo samo na sebe i svoje sile i svoje snage, nego na blagodat Božju, na silu Njegovu, na vernost našu Njemu, onda znamo da ne samo da nismo izgubljeni, nego smo već sada i ovde pobednici. Jer u času kada su nepravedni sud izrekli i objavili njemu smrtnu kaznu, Svetom Stefanu se otvaraju nebesa, on vidi Gospoda na prestolu i zna da njegova žrtva nije uzaludna i da poslednja reč uvek – i u životu svakog od nas, ali i na kraju istorije – pripada Bogu.

Stoga, imajući poverenje u ljubav Božju svetitelj Božji na klevete, laži i krajnju nepravdu svetskog suda nije odgovorio mržnjom. Mržnja ga nije savladala, nije dohvatio kamen da baci na one koji mu sude, ali nije ni duhom pao, nije bio izgubljen i očajan, nego, naprotiv, uveren da će pravda na posletku trijumfovati, on sa najdubljim mirom prašta onima koji ga ubijaju i Hristu Gospodu, suprotno logici ovog sveta, upućuje poslednju molitvu za svoje zlotvore: Gospode, ne uračunaj im greh ovaj (Dap 7, 60), baš kao što se i Sâm Gospod na Krstu molio za one koji Ga raspinju: Gospode, oprosti im; ne znaju šta čine (Lk 23, 34). Eto nam u liku Svetog arhiđakona i prvomučenika Stefana izobraženog Jevanđelja na delu. Eto nam primera, eto nam putokoza, eto nam utehe!

Razumevajući životno načelo Svetog Stefana Prvomučenika, razumemo zašto pravoslavni hrišćani uvek s lakoćom, bez dvoumljenja, verom i ljubavlju uzimaju Krst na sebe, razumemo i zašto je ovaj svetitelj postao krsna slava i ideja vodilja Republike Srpske. I kada danas gledamo u Svetog Stefana, ne možemo da ne pogledamo u sebe i u ovaj grad. I mi znamo čitavim svojim bićem da smo kao narod kroz čitavu svoju istoriju nosili Krst i bili raspinjani. Znamo i da je Banja Luka grad koji je mnogo trpeo i pretrpeo, grad koji zna šta je bol, ali je i grad koji ume da ćuti, da trpi i da se strpi do trenutka kada se ponovo podiže. Ovde su rušeni hramovi, ali vera nije nestala. Na ovom prostoru ljudi su mnogo gubili, ali nikada nisu izgubili nadu. Zato je Banja Luka grad koji traje i postojano i nepokolebivo stoji i diže se u vrhove isto onako kao i oni koji u Banja Luci žive.

U radosti Božića i na dan Svetog Stefana sabrani smo ovde kao ljudi koji znaju da bez Boga nema ni pravog mira niti prave radosti, a to nam je danas ovde i širom sveta nasušna potreba. Stoga, najpre tražimo radost u Bogu, imajmo mir sa Bogom tako što će Njegova reč, Njegove zapovesti, jednom rečju Njegovo Jevanđelje, biti pravilo našeg života. Onda ćemo imati mir sa Bogom, a potom ćemo moći da razumemo i držimo reči apostola Pavla koji kaže: Molim vas pak, braćo, imenom Gospoda našeg Isusa Hrista da ne budu među vama razdora, nego da budete utvrđeni u jednom razumu i u jednoj misli (1Kor 1, 10). To kaže veliki apostol Pavle, braćo i sestre, i to je reč koja odzvanja kroz vekove i nas danas treba da budi i da nam bude tačka okupljanja, sabiranja i preispitivanja sebe.

Stoga, da budemo kadri, braćo i sestre, oslanjajući se na ovu poruku apostola Pavla, najpre da mi između sebe imamo razumevanja, da imamo sloge, da se neprestano mirimo među sobom, da se okrenemo jedni drugima, da prevaziđemo svaku vrstu podele i razmirica, da uputimo jedni drugima blage reči, reči bratske ljubavi i reči praštanja, jer svako od nas treba da bude bolji i svako treba da se popravlja. Svako svakom ima šta da oprosti i svako od svakog da traži oproštaj. Jer na kraju, verujte da smo neophodni jedni drugima! Ako toga nismo svesni danas kada se svet lomi na mnoge komade, nismo dostojni ljubavi Božje. Čak, budimo sigurni, da jedni bez drugih nikada ne možemo! Zato budimo jedno, jer jedan smo narod, jedna vera, jedno Telo Hristovo, jedna Crkva, bez obzira na to što smo kao ličnosti različiti, što je svako neponovljiv – slava Bogu što je tako – i što svako ima svoj poseban dar. To nam je dato da u sazvučju budemo jedan buket i jedna snaga, nepobediva i nerazoriva.

Budimo zaista braća i sestre. U Duhu Svetom, u Gospodu jednog i istog imamo duhovnog pastira i oca, a to je Svetitelj Sava. Budimo dostojni njegovog truda, njegove ljubavi i njegove svetosti, jer samo tako idemo putem života i samo tako ćemo biti sposobni da gradimo mir i sa svim našim susedima, pripadnicima drugih naroda i drugih vera. Bez njih ne možemo i oni su nam potrebni, ali ne mogu ni oni bez nas i mi smo njima potrebni. Svi smo u krajnjoj liniji kao ikone Božje deca Božja i svi smo pozvani u poznanje istine.

Zato želim da, jasno i jednostavno, poručim i svim našim susedima, pripadnicima drugih naroda i vera, a pre svih verskim predvodnicima, da smo svi zarad čestitije, a time i naprednije, budućnosti i nas i naše dece dužni da odbacimo mržnju i svaki vid nasilja nad drugim. Ko god on bio. Stoga moramo bezuslovno biti otvoreni za međusobno poštovanje i život u miru, jer znamo da je svako ljudsko biće dar Božji i da svakom čoveku dugujemo ljubav i mir koji mu pripadaju.

Posebno se obraćam mladima, na svim stranama, kojem god narodu i veri da pripadaju, u želji da njihova budućnost teče u miru i bude blagoslovena: Ne dozvolite – i ne dozvolimo svi zajedno sa vama –  da vam mržnja postane identitet i da ogorčenje bude vaša hrana. Čuvajte srce, jer kako kaže apostol Pavle: Ne daj da te zlo pobedi, nego pobedi zlo dobrim (Rim 12, 21).

I sve ovo govorim u svetlosti Božića, praznika u kome Bog dolazi tiho, bez nasilja, nenametljivo i govori nam iznutra. Dolazi kao Dete i rađa se u pećini, a ne tamo gde su bogataši i silnici ovog sveta. Dolazi da nas podseti da se svet ne spasava demonstriranjem moći, nego ljubavlju koja ne čini što ne pristoji i ne traži svoje! (sr. 1Kor 13, 5) A gde je istinska ljubav tu je i jedini izvor neotuđive radosti, radosti koja je potvrda za svaku plemenitu misao, lepu reč i dobro delo. Pa zar ćemo sve dati da se opredelimo za nešto drugo, a ne za ono što nas čini ljudima Božjim i prijateljima i braćom svakog čoveka!? Naravno da je to naš izbor i jedino opredeljenje.

Neka nam Sveti arhiđakon Stefan, stoga, bude putokaz da istinu svedočimo životom, da veru živimo smireno, da nikad ne odustanemo od čoveka, ma kakva cena bila potrebna za to. Zato opet i opet i svagda da se molimo da Gospod molitvama Svetog Stefana sačuva Banja Luku, Republiku Srpsku i sav naš narod, ali i sve ljude koji žive na ovim prostorima, da nam svima podari mir i srce koje voli i koje ima prostora u sebi za sve i sva, a najpre da  ima mesta za Boga živoga. Neka Gospod sve ukrepi i blagoslovi! Srećan praznik, srećan rođendan Republike Srpske! Mir Božji Hristos se rodi!