Patrijarh srpski Porfirije služio čin osvećenja hrama Svete braće Kirila i Metodija u Mariboru

Na početku besede, održane posle čitanja jevanđeljske perikope, Svetejši Patrijarh je izrazio radost zbog osvećenja novog mariborskog hrama i ponovio pred nekoliko stotina blagočestivih duša pouku o ljubavi prema Gospodu i ljubavi prema bližnjima i svakom čoveku:

– Evo nas u velikoj blagodati i velikoj radosti, jer osvetismo ovaj dom molitve, dom sabiranja onih koji veruju u reč Hristovu, dom u kojem se susrećemo sa Njim, Jednim Bogom i Spasiteljem našim, ali susrećemo se i međusobno. Osvetismo dom u kojem se učimo veri i reči Hristovoj, učeći da reč Hristova bude početak i kraj, temelj i izvor našeg života. U ovom hramu učimo se zapovestima Božjim i odlučujemo da zapovesti Božje oblikuju naš život, da istina Božja bude naša istina, a ona glasi: Bog je stvorio svet i nas ljude da svi međusobno budemo braća i da nam ljubav bude smisao života.

– Ta i takva ljubav na koju smo pozvani i za koju se odlučujemo da njom živimo nema neprijatelje! Čak i kad postoje neki koji nam se protive i suprotstavljaju, koji nas, može biti, vide svojim neprijateljima, mi zato što volimo Hrista i što znamo da nas On voli, volimo i njih, jer su i oni pozvani da dođu u poznanje istine, tj. Njega, Gospoda našeg, kao svog Spasitelja – reči su očinske pouke Svetejšeg Patrijarha g. Porfirija.

Naglasivši da je za hrišćane jedini istinski i pravi zakon – zakon Hristov, zakon istine, pravde i ljubavi, koji treba da bude merilo i pravilo kroz koje i sva ostala ljudska pravila i zakone proveravamo, Patrijarh Porfirije je protumačio na svetoj Liturgiji pročitanu priču iz Jevanđelja po Mateju u kojoj Gospod odlazi da blagovesti spasenje i drugim narodima u krajevima Tirskim i Sidonskim, severno od Palestine, od prostora u kojem je živeo izabrani narod:

– Štaviše, Gospod tamo stupa u kontakt sa ženom koja pripada narodu koji je izvan izabranog naroda i veri koja je pogrešna. Stupa sa njom u kontakt tako što joj dozvoljava da Mu se obrati i zatraži pomoć od Njega. I naravno, to biva sablazan za sve. Međutim, sam Gospod postupa grubo prema njoj i kada ona traži pomoć, kada traži da joj bude isceljenja kćer, Gospod veli: Ne bacaju se biseri pred svinje, tj. podseća na uverenje izabranog naroda da reč Božja nije upućena onima koji imaju pogrešnu veru. Postupa Gospod veoma brutalno i grubo, pokazujući – što će se videti i na kraju same priče – da nije On taj koji nema milosrđe i ljubav prema ženi Hananejki, nego pokazuje kako bi postupili oni koji formalno slušaju i drže reč Božju, kako bismo možda i mi postupili onda kada mislimo da smo samo mi izabrani, da smo superiorni, da je dovoljno to što smo kršteni u ime Oca i Sina i Svetog Duha, što smo hrišćani, što smo pravoslavni hrišćani i što pripadamo narodu za koji mislimo da je najbolji na svetu.

O čudesnoj veri žene Hananejke i njenom beskrajno čvrstom poverenju u Hrista, Svetejši Patrijarh je svedočio nadahnutim i potresnim rečima:

– Kada Mu pristupa žena Hananejka, Gospod postupa onako kako bi smo mi postupili, onako kako postupa ogromna većina izabranog naroda u Njegovo vreme, ali i sada bi mnogi od nas onome koji je drugi i drugačiji rekli: Idi od mene! Nisi dostojan da razgovaram s tobom! Vidim te kao nekoga ko živi na nivou životinja! Međutim, iako nalazi na prepreku, ova žena ne odustaje, pokazuje da ima veru i poverenje u ljubav Božju. Uporna je. Njena vera se pretvara u molbu, u molitvu, u podvig. U molitvi koja izvire iz njene vere, koja je zapravo nepokolebivo poverenje u  Hrista, formira prostor u svojoj duši za delovanje blagodati Božje i Gospod spušta svoj blagoslov i svoju blagodat i u susretu blagodati, ljubavi Božje i blagoslova Božjeg i vere koja je pretvorena u molitvu – rezultat je uvek čudo. Biva ono što biti ne može! Zbog nepokolebive, istrajne vere, molitve i suza pokajanja, Gospod odgovara na potrebu žene Hananejke i čini čudo, isceljuje njenu kćer govoreći da takvu veru nije video ni u izabranom narodu, ali i podsećajući i nju i svakog od nas da će biti po veri njenoj. Neka ti bude po veri Tvojoj!

– Gospod ne gleda na spolljašnje parametre i kategorije, ne gleda na to ko je iz kog naroda, ponekad ne gleda čak i na to kako i na koji način neko izgovara reči molitve i ispoljava svoju veru, nego gleda dušu i srce, gleda da li je čista ikona i obraz Njegov u našoj duši, gleda na naše raspoloženje i spremnost da sami sebe, jedni druge i čitav svoj život predamo Njemu, Jednom Gospodu i Spasitelju našem – naglasio je Svetejši Patrijarh i zaključio:

– Stoga, osvećujući i osvetivši ovaj hram, treba da znamo da je hram mesto sabiranja u kome se služi sveta Liturgija koja je Carstvo nebesko među nama i da se učestvujući u njoj mi osnažujemo kroz sjedinjenje sa Gospodom našim i osposobljujemo da On živi u nama, da Njegov zakon, pravila Njegovog života i Njegova reč budu ono čime mislimo, govorimo i postupamo.

Tokom svete Liturgije, Njegova Svetost je rukoproizveo u čin protojereja sveštenike Milana Jovanovića i Savu Kosojevića.

Na kraju bogosluženja održana je svečana dodela visokih crkvenih priznanja. Tom prilikom, Svetejši Patrijarh je uručio umirovljenom Nadbiskupu celjskom g. Stanislavu Lipošeku orden Svetog Save drugog stepena, dok su ordenom Svetog Save trećeg stepena odlikovani g. Damin Jelenko i g. Goran Mladenović.

Izvor: spc.rs