Patrijarh Porfirije služio pomen postradalima na Železničkoj stanici u Novom Sadu

Njegova Svetost Patrijarh srpski g. Porfirije je služio danas, 1. novembra 2026. godine, posle svete Liturgije u hramu Svetog Save na Vračaru pomen postradalima na Železničkoj stanici u Novom Sadu pre dve godine.

Posle molitvenog pomena poglavar Srpske Pravoslavne Crkve je poručio:

– Čuli smo iz Jevanđelja poznati odlomak o bogatašu i Lazaru, odlomak iz Jevanđelja po Luki. I videli smo u tom Jevanđelju da ono što nas čini ljudima, da ono što nas opravdava kao ikone Božje, jeste naša vera u Boga i ljubav prema Bogu koja ne može drugačije da se pokaže, potvrdi i otkrije nego kao ljubav prema bližnjem.

I mi danas, upravo iz ljubavi prema Bogu i verujući u Njega, verujući u Njegov promisao i u Njegovu brigu o svakoj duši u kontekstu večnosti, pomolili smo se za postradale pod nadstrešnicom koja je pala u Novom Sadu tačno pre dve godine. Pomolili smo se za pokoj njihovih duša znajući da je bol veliki.

Kada se rastajemo onda kada to naša ljudska logika ne predviđa, onda kada imamo utisak da se nešto desilo ranije nego što bi trebalo da se desi, mi ipak znamo da je važnije od svega ne kada će ko otići u naručje Božje, nego gde će stići, da li će zaista biti u naručju Božjem ili će to naručje promašiti.

Zato se mi molimo za pokoj duša nevino postradalih pod nadstrešnicom u Novom Sadu, da im Gospod da Carstvo nebesko, da im da pokoj, da im da mir i radost tamo gde nema tuge, gde nema uzdisanja i gde nema bola, da uteši i sve njihove bližnje koji zasigurno osećaju i duboki bol i duboku ranu, ali isto tako da se i trag tuge, trag bola koji je iscrtan toga dana na telu čitavog našeg narodnog bića zaceli, u smislu da nikada ne zaboravimo u svojim molitvama postradale.

Isto tako, molimo se Gospodu da nam pomogne da znamo da je svaki život dar Božji i da imamo odgovornost za njega, a u ovom slučaju, imamo svi odgovornost za sve, ali postoji neko ko je na drugačiji način odgovoran za ono što se desilo.

Neka bi Bog dao da uvek, moleći se Njemu i moleći se jedni za druge, kao i za postradale: Saru, Valentinu, Milicu, Nemanju, Vukašina, Anđelu, Miloša, Anju, Stefana, Sanju, Vaska, Đorđa, Goranku, Vukašina, Milevu i Đuru; budemo svesni odgovornosti svih i odgovornosti posebne, odgovornosti onih kojima je više dato nego onih kojima je to učinjeno manje.

Gospode upokoj nevino postradale pod nadstrešnicom u Novom Sadu. Još jedanput da se molimo da Gospod da utehu njihovim bližnjima, a opet i opet da nama bude podstrek da više budemo Božji, da Bogu budemo bolji, kako bismo onda bili bliže jedni drugima i bili bolji jedni drugima.

Večni pokoj daj, Gospode, Sari, Valentini, Milici, Nemanju, Vukašinu, Anđeli, Milošu, Anji, Stefanu, Sanju, Vasku, Đorđu, Goranku, Vukašinu, Milevi, Đuri i daj im večni život.

***

Njegovoj Svetosti Patrijarhu su sasluživali preosvećena gospoda vikarni episkopi remezijanski Stefan, hvostanski Aleksej i lipljanski Dositej i bratstvo hrama Svetog Save na Vračaru uz molitveno učešće brojnog vernog naroda prestonice.

Izvor: Srpska Pravoslavna Crkva